Smiley face
U kategoriji Blace, Doljevac, Društvo, Kuršumlija, Merošina, Poslednje Vesti, Prokuplje, Žitorađa.

Danas se obeležava Dan slovenske pismenosti

Autor 24 маја 2018

KURŠUMLIJA- Danas se proslavljaju Sveti Ćirilo i Metodije, koji su  širili pismenost i hrišćanstvo među Slovenima, zbog čega su upamćeni kao “slovenski apostoli ” . Oni su pre 1155. godina, 863. godine, došli u Veliku Moravsku na poziv kneza Rastislava, čime je započet proces opismenjavanja slovenskih naroda. Prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga, Ćirilo i Metodije su udarili temelje slovenskoj pismenosti.

-Sveta braća Ćirilo i Metodije sledili su Isusove reči: „Ko želi da ide zamnom, neka uzme štap svoj i neka krene“, i krenuli su putem pravednim i jedinim istinitim, čineći bogoudna dela i šireći pismenost. Prepoznali su  pravi put, i pokazali nam da i mi tim putem idemo, učvršćujemo se u veri  i očuvamo veru pravoslavnu i očuvamo jezik i naše pismo-rekao je otac Slobodan Miletić, starešina crkve Svete Trojice u Kuršumliji.

Braća Sv. Ćirilo i Metodije  rođeni su u Solunu. Stariji brat Metodije proveo je kao oficir deset godina među makedonskim Slovenima i tako naučio slovenski jezik. Po povratku u Grčku zamonašio se, a zatim pridružio mu se i mlađi brat Ćirilo -Konstantin. Kada je hazarski car Kagan tražio od cara Mihaila propovednike hrišćanstva, car mu je poslao braću Ćirila i Metodija a oni su mnoge preveli u hrišćane. Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski.

Na poziv kneza Rastislava 863. godine otišli su u Moravsku da šire hrišćanstvo, a umnožene crkvene knjige podelili. Na papin poziv stigli su u Rim, gde se Ćirilo razboleo i umro 14. februara 869. godine. Metodije se potom vratio u Moraviju i nastavio sa širenjem vere među Slovenima sve do upokojenja 6. aprila 885. godine. Njegovo delo nastavili su njegovi učenici sa Svetim Klimentom kao episkopom na čelu. Prešli su Dunav i stigli na jug, u Ohrid i tu produžili započeti posao braće Ćirila i Metodija.

O staroslovenskom jeziku, najbitniji izvori su: „Žitije Ćirilovo“, „Žitije Metodijevo“ (na staroslovenskom), „Žitije Sv. Klimenta“ (na grčkom), „Svedočanstvo Anastasija, papskog bibliotekara i sekretara“ – koji je i lično poznavao Ćirila, pisma rimskih papa Jovana VIII (872 – 882) i Stefana V (885 – 891) bavarskim crkvenim velikodostojnicima i moravskom knezu Svetopluku, „Rimske legende“ (na latinskom).

Inače, 2013. godinu UNESKO je proglasio godinom solunske braće Ćirila i Metodija,  jer su podjednako važni za sve slovenske narode.

 


Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=80777

24 маја 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up