Smiley face
U kategoriji Poslednje Vesti, Prokuplje, Reportaža, Žitorađa.

Dobričko selo nekad

Autor 7 авг 2018

ŽITORAŽA- U periodu pre drugog svetskog rata u dobričkim i ostalim selima Toplice, seoska domaćinstva su upotrebljavala minimum artikala fabričke proizvodnje, pa je zbog toga veoma bilo razvijeno zanatstvo.
U to vreme, glavno prevozno sredstvo bila su zaprežna vozila, i to uglavnom ona koja su vukla goveda, koja su služila i za oranje plugom i bila dostupnija seljacima od konja.

ilustracija

Zato je u skoro svakom većem selu postojao zanatlija – “nalbatin”, koji je bio zadužen za potkivanje stoke. Od “obuće” za tegleću marvu postojali su zimski i letnji potkov.
Bilo je tada i dosta drvodelja, a naročito je bio rasprostranjen grnčarski zanat, tako da su majstori grnčari išli od sela do sela prodavajući svoje vrlo tražene artikle, jer na selu drugog posuđa gotovo da i nije bilo. Najviše su bile tražene testije, u to vreme jedine posude za pijaću vodu.
Danas uglavnom za ukras, onda su se masovno upotrebljavale lejke. Naročite vrste šuplje tikve, sa dugačkim grlom, koje su bile najpogodnije za nošenje vode radnicima, na njivu. Razlozi su bili sasvim praktični. U lejkama je voda dugo ostajala hladna, a za razliku od testija, kad padnu nisu se mogle polomiti.
Ko pamti Dobričane iz tog doba, zna da su bili veoma radni i mirni ljudi.
Postoji o njima anegdota da su pošli “na boj na Kosovo”, ali se putem setiše: “Mi bre, još ne požnjemo” !, te tako odustaše od puta i boja ljuta, a sve zarad poljoprivrede.
Dobričani su imali i svoj specifičan govor, po kojem su bili karakterisični, a koji su možda nepoznati i današnjoj mlađariji ovog kraja.
Za njih je, recimo, sunce bilo slunce, paradajz – vrenci, paprika – poprika, kukuruz – mumuruz, pojam za tekuću vodu, reku, bio je “Morava” a bilo je i dosta reči i kovanica karakterističnih za ovaj kraj, kao što su: šićer, lažica, tava, čerga …
Dobričani su bili veoma vredni ljudi, životno vezani za zemlju, ali i veoma gostoljubivi domaćini, što se nije mogao steći utisak na prvi pogled, jer su na svojim njivama provodili vreme “od jutra do sutra”.
Međutim, namernik iz kuće nikad ne bi otišao nepočašćen, onim što se domaćici našlo pri ruci. Za videla u kući nije mogla da se zatekne “muška glava”, osim bolesnih staraca koji nisu bili sposobni za rad na njivi.
Gost je pravu dobru i gostoljubivu dušu dobričku mogao da oseti tek zimi kad “vrne daž”, pada sneg, ili kad je “neradni praznik”. Tek ti dani su i za domaćine i goste, bili zaista pravi trenuci opuštanja i gostoprimstva …


Poslednji Naslovi

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=83681

7 авг 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up