Smiley face
U kategoriji Komentar, Poslednje Vesti, Prokuplje.

Iz mog ugla: Majka Božja u senci petokrake

Autor 14 авг 2018

PROKUPLJE- A onda se završio rat. Sada već postoji pitanje – koji ?! U zemlji Srbiji više ne znamo koliko je bilo tih mučnih ratnih vremena i godina. Prokuplje nije bilo pošteđeno, kao ni Toplica. Probudi se duh tih “gvozdenih ratnika” i nozbiljna deca, uvek postajaše ozbiljni ratnici i patriote.
A kad se završio Drugi svetski rat, i krenulo svođenje računa, moralo se živeti sa ljudima koji možda nisu mislili isto, radili isto …

Raščišćavane su ruševine od raznih bombardovanja. Nekadašnji “truli kapitalisti” su izlagani sudu naroda, svojim komunističkim kalfama, pomoćnicima, momcima – kako su u Prokuplju nazivali mušku decu, koja bi pomagala i učila zanat kod nekog gazde.
Sudu naroda su bile izložene i žene, koje, voleći vlast i moć pokleknuše “čarima” okupatora.
I u jedinstvenoj KPJ, dolazilo je do izdvajanja pojedinaca. Bilo je drugova i “drugova” …
A na sav taj šarenoliki metež obnove, izgradnje, osude, kao strašna neman pojavio se i Goli Otok – službeni put za nepopravljivo zaljubljene u “majku Rusiju”, a i neke druge, koji nisu bili “podobni”. Naravno, po ustaljenom običaju, uglavnom, Srbe.
Da li zbog svih tih previranja, nedoumica, psihološkog pritiska, “raskrsnica” na kojoj su se našli do jučerašnji pravoslavci, tek postoji priča, skoro anegdota, da se Prokupčanima na staklima prozora, tih godina počela prikazivati Bogorodica. Mnogo pre Međugorja, građani Prokuplja su videli svoju Majku Božju … Samo mi “svoju” u to vreme nismo mogli unovčiti, kako to dana s uspehom čine naši “susjedi”…
Ostala je upamćena panika, da ta priča ne sme da se širi, jer, upravo smo raskrstili s religijom, “opijumom za narod”. Samo što su “projahani” popovi, negde osuđeno “praznoverje”, i odjednom, Božji znak – pod određenim uglom, na staklu – plavi lik Majke Božje.
Oni malo realniji, nisu pali pod uticaj te “nazadne propagande” i objasnili su zabludelima da je, verovatno, loš sam kvalitet stakla, koje je možda proizvedeno kod nas, a možda stiglo od nekud, kao što su stizali i “Unrini” paketi …
Uglavnom ostaje priča koja je već počela da pada u zaborav, ali koju bi valjalo zapamtiti, kao neku vrstu upozorenja za današnjicu i sutrašnjicu našu …
Jer i danas smo, kao toliko puta do sada, skoro konstantno, kao narod na nekoj raskrsnici …
Naši susedi u Hrvatskoj su još u to za nas teško vreme nove Jugoslavije, na svakoj raskrsnici imali raspeće sa figurom Isusa Hrista ili gipsanim kipom Majke Božje, kako bi se neodlučni mogli pomoliti i potražiti pravi put …
Kod nas danas možda na raskrsnici i ugledate lik Majke Božje, ali u staklu skupocenog automobila nekog pravoslavnog sveštenika …
Jer, kod nas je sve već odavno na prodaju. Bivši “drugovi”, danas uspešni biznismeni, sad kupuju milost Božju za debele novce, od popova u crkvama, koje niču na svakoj livadi i ćuviku, kao neki vernički supermarketi …
“Vernika” je od vremena “demokratije” sve više, a vere sve manje … i dece, škola, radnih mesta, narodnih kuhinja …
Ipak, pogledajte po nekad u okno vašeg prozora. Ali iz svog ugla …
Ako još uvek verujete da su čuda moguća …


Poslednji Naslovi

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=83932

14 авг 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up