Smiley face
U kategoriji Blace, Doljevac, Komentar, Kuršumlija, Merošina, Poslednje Vesti, Prokuplje, Žitorađa.

Kad idete na more?!

Autor 21 авг 2018

PROKUPLJE- Brčko – Banovići, to je naša meta, gradićemo prugu još ovoga leta … !!!
Tako je počela obnova posle rata, i mnogi Prokupčani su bili učesnici radnih akcija, i u duga topla leta – onako ratom omršaveli … to je bio vid letovanja, druženja …
A onda je “Fića” počeo da jezdi širom naše Juge. Pretovaren “paradajz turistima” grebao je crnogorskim gudurama do raznih kampova i sindikalnih odmarališta, gde bi turiste čekali šatori, sklepane kamp kućice, improvizovani tuševi, miris menze i neka poznata, debela kuvarica, koja je nekom čarolijom uspevala da napravi masu obroka za sve …
A bilo je tu raznih čuda i pojava, koje mladosti ne predstavljaju ništa strašno …
Šatori u maslinjacima bi preko dana sakupljali toplotu, koja bi se noću emitovala u vidu isparenja …
Brdovit teren, koji bi žuljao kičmu tokom noći u šatoru, još ako bi se izgorelo na suncu, bila bi to noć nesmiraja i mazanja kiselog mleka..
Lančana reakcija – deca koja naplakuju i negoduju, stariji prigušeno grde, komšije se nakašljavaju …
Prethodni bi dobronamerno upozoravali novopridošle – Ako u WC-u vidite zmiju, ne plašite se, to nije zmija već blavor, ima on i male noge!!!
Mnoge generacije pamte stare bardove, upravnike prokupačkih letovališta, ferijalnih i izviđačkih kampova … vredno i druželjubivo pomoćno osoblje …Tarzan, Dejan Balović, Dr Sima, Ciga, Kepa, Bogi … svi oni, i blagopočivajši i hvala Bogu, oni koji su još uvek među nama, obeležili su jedno vreme ljudskosti … ! I tu, u kampovima, mahom su svi bili jednaki. Muški goluždravci bi igrali karte, žene ogovarale, a deca bi se čas svađala, čas mirila, galamila, igrala u pesku, a pubertetlije se i zaljubljivale …Slike i doživljaje koje su imali “morski”, uvek su bile mnogo lepše u mašti onih koji su iz nekog razloga morali da ostanu kući, i iz priče stvarali u glavi pejzaže mora, sutona, plaže, društva …A tek obavezne razglednice, koje bi ponekad stizale tek nakon povratka morskih turista, budile su setu i zavist onih koji su ih dobijali. Zavist je izazivao i “bronzani ten” povratnika s mora, koji bi za izlazak u grad obavezno oblačili nešto svetlo, najčešće belo – zbog kontrasta !! I korzoom bi se rascvetala opširna priča, kako je na moru bilo prelepo !! I tako je sedamdesetih bilo uobičajeno pitanje – Kad idete na more ?! More se podrazumevalo, i to isključivo – Jadransko !Grčka je došla na red kasnije, malim raslojavanjem, i goluždravi turisti više nisu bili isti …Nije više bilo ni malog tegljača “Fiće”. Razne “lađe” su kretale noću put Grdeličke, makar samo do Leptokarije, gde bi se, gle čuda, našlo pola Prokupčana …A i avioni su stigli na red. Shvatili smo da je put naporan, a ovako časkom, čarter letom, avion sa kljunom na dole uzleće prepun, a mi “kršimo” jezik da izgovorimo nepoznate gradove Turske, Grčke, pa i Tunisa, ponekad i Bugarske. A opet, mnogi Prokupčani će se složiti da su leta nekada bila prava, duža i lepša, bez obzira da li se putovalo ili ne. Osećaj jutarnje svežine, bezbrižnost u hladovini dvorišta punog hortenzija, georgina, petunija, mačaka, ali i dobronamernih komšija i rođaka, miris prepečene kafe, prženih mekika i san , da nas u životu čeka samo nešto lepo, poput rađanja sunca, i mora …


Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=84134

21 авг 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up