Smiley face
U kategoriji Blace, Poslednje Vesti, Reportaža.

Kod Grujića iz Popove svet u malom, došli gosti iz Kanade, Japana i Nikaragve: Mikako i Maria obožavaju šljivovicu

Autor 16 авг 2017

BLACE- Ovih dana dom Božura Grujića iz sela Popove kod Blaca je svet u malom. On je ugostio Mikako Inabo iz Japana, Mariu Hose Navas iz Nikaragve a tu su i sin Boban i unuka Katarina Grujić, koji žive u Kanadi.

Pitali smo domaćina na kom jeziku se sporazumeva sa svojim dragim gostima iz Nikaragve, Japana i Kanade.

-Pošto sam ja ovde u svojstvu domaćina, goste pokušavam da naučim srpskom jeziku a njihova poseta je učinila jednu lepu stvar, da se u mom domu ovih dana govori na engleskom, srpskom, španskom i japanskom, kaže Božur Grujić, penzionisani profesor, koji je radni vek proveo u Beogradu, a danas, kao penzioner živi na relaciji Popova – Beograd – Toronto.

Predstavljajući nam svoje goste Božur kaže da je Mikako došla iz Tokija (Japan), gde radi u školi kao učitelj, odnosno deci predaje engleski jezik.

Maria Hose Navas je iz Nikaragve a 25 godina živi i radi u Kanadi u istoj kompaniji sa njegovim sinom Slobodanom – Bobanom, a iz Toronta, odnosno Kanade, došli su njegov sin Slobodan i unuka Katarina Grujić.

-Osećam se uzbuđeno i radosno. Pokušavam da im boravak u Srbiji učinim što lepšim kako bi im ostao u lepom sećanju. Puno mi je srce zbog sina i unuke koji su došli iz Kanade ali i zbog Mikako i Marie, ističe Božur dodajući da njih nije teško ugostiti jer vole srpsku hranu a već su imali prilike da u Kanadi probaju sve naše specijalitete koje sam im spremao boraveći kod sina u Kanadi-kaže Božur.

Gosti su oduševljeni gostoprimstvom, prirodnim lepotama sela Popove, obožavaju šljive i rakiju odnosno našu šljivovicu.

Slobodan Grujuć je u Kanadu otišao pre 26 godina, sa namerom da ostane na kratko a ostao je čitavih četvrt veka.

-Tamo sam formirao porodicu i ostao da živim. Danas radim u Royal banci u Torontu kao direktor za tehnologiju i sisteme-kaže Slobodan Grujić, koji je ovih dana u selu Popovi sa ćerkom Katarinom doputovao na godišnji odmor.

U porodici Grujić u Torontu inače se govori mnogo jezika jer je Boban oženio japanku Leiko, sa kojom ima sina Nikolu i ćerku Katarinu.

-Deca sa majkom pričaju na japanskom, sa mnom na srpskom a u školi komuniciraju na engleskom jeziku, pojašnjava nam Boban koji jednom godišnje kada je u mogućnosti sa ćerkom Katarinom posećuje mesta u kojima je odrastao, Beograd i selo Popovu nadomak Blaca.

-Presrećan sam što danas imamo priliku da ovde u Srbiji u našem domu u selu Popovi ugostimo Mariu i Mikako, gošće iz Nikaragve i Japana, koje smo upoznali u Kanadi. Mikako je bila naš gost u Kanadi, u vremenu dok je kao student učila engleski jezik, a Maria je moja koleginica. Obe su imale priliku da od moje porodice i mene u Torontu čuju dosta toga lepog o Srbiji. Sve te naše priče uticale su na to da one požele da dođu i posete našu zemlju što se i desilo, saznajemo od Bobana Grujića.

-Jedanaestogodišnja Katarina ističe da joj se u Srbiji mnogo sviđa i da rado sa tatom dolazi u vreme raspusta.

Katarina i njen brat Nikola, koji je u Kanadi, neguju i čuvaju tradiciju oba svoja roditelja, oca Srbina i majke Japanke.

Katarina govori francuski, engleski, japanski i srpski.

Katarina je imala priliku da obiđe i Srbiju i Japan  i obe zemlje su joj podjednako drage a ono što joj se u Srbiji najviše sviđa je berba šljiva i nebo sa puno zvezda.

Da su gošće iz Nikaragve i Japana kroz priče porodice Grujić zavolele Srbiju svedoči i činjenica da je Maria u Kanadi pročitala mnogo knjiga srpskih pisaca, posebno joj je drag roman „Na Drini ćuprija“, pa joj je kaže po malo i žao što nije imala vremena da vidi reku Drinu i most u Višegradu.

Maria Hose Navas inače je pre 25 godina u Kanadu došla iz Managve,  glavnog grada Nikaragve, i radi u istoj kompaniji sa Bobanom.

U Srbiji joj se jako dopalo a inače o našoj zemlji čula je mnogo lepih reči u Kanadi od svojih prijatelja Grujića.

-Bila sam u Beogradu, Blacu i od svih mesta koja sam obišla najviše mi se dopalo selo Popova, ističe Maria.

Maria se inače bavi i atletkom, trči polumaratone a uskoro će u Čikagu trčati svoj prvi maraton u karijeri.

O Srbiji zna mnogo, čula je za Novaka Đokovića, čitala mnogo knjiga naših autora i izrazila je veliku želju da što više nauči o našoj zemlji.

Mikako Inabo živi u mestu Sajtame nadomak Tokija. Ona je učiteljica u jednoj školi gde deci predaje engleski jezik. Srbiju je mnogo zavolela zahvaljujući svojim prijateljima Grujićima kod kojih je boravila u Kanadi dok je u okviru studentske razmene usavršavala engleski jezik.

Mikako ističe da Srbiju toliko voli da bi ovde volela da živi. Posebno joj se dopalo srpsko gostoprimstvo i ovaj boravak u Srbiji pamtiće do kraja života.

Obe gošće posebno su pohvalile srpsku šljivovicu koja im se jako dopala.

Mikako je inače boravila u 10 zemalja a prva u kojoj je otišla i gde je naučila prve reči engleskog jezika je Australija.

Zbog obaveza u školi u Japanu gde učitelji vikendom rade sa decom honorarno, Mikako će morati  uskoro da se vrati u Japan, a poslovne obaveze čekaju i Mariu.

Ovaj odmor za njih dve ostaće u lepom sećanju. Naučile su i upoznale deo Srbije a to će raditi i u narednom periodu.

Boraveći u selu Popovi ističu da je ovde prelep kraj sa predivnim prirodnim okruženjem.

Njihovi domaćini, porodica Grujić, ponosno im je predstavila deo tradicije svoga kraja, pričala o šljivama, Danima šljive u Blacu, znamenitostima iz svog okruženja.

Božur Grujić za kraj ovog razgovora istakao je da je ovo možda i neki lepi početak seoskog turizma u kraju gde ima velikog potencijala za tako nešto.

 

 

 

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=66841

16 авг 2017. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

Komentari su zatvoreni

Mountain View








Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up