Smiley face
U kategoriji Društvo, Poslednje Vesti, Prokuplje.

Kome je mogao da smeta čika Mića?

Autor 25 маја 2018

PROKUPLJE- Prolazeći nedavno od bolnice ka gradu, zamirisa mi nenadano šampita sa sladoledom u velikoj krigli, koja se meša dugačkom kašikom i jede polako, jer nosi sa sobom dah detinjstva i nemogućnosti svakodnevnog
konzumiranja, zbog već čuvene nemaštine šezdesetih.
U sećanje mi navreše uspomene davnašnjih putovanja vozom, širom nekadašnje Jugoslavije. Skoro na
svakoj železničkoj stanici postojala je, odmah uz nju, i mala zastakljena poslastičarnica.
Postojala je i na našoj železničkoj stanici. Dobro je se sećam, kao danas, dok gledam iznikao korov na
mestu nekadašnje poslastičare “Student”.
Sećam se i našeg dobrog i ljubaznog “čika Miće”, koji se trajno zacrtao kao legenda u detinjstvo mojih,
tada majušnih, sinova.
U vreme krize devedesetih, čim bih primio “platu”, hvatao bih sinove za ruke, i trčali bismo do ove male
poslastičare da kupimo kesicu domaćih karamela. A cena se menjala tri puta u toku dana.
I sećam se dobro čika Mićinih reči: Dušo, nemam kusur da ti vratim – pružajući svoju toplu staračku
ruku s kesicom karamela u njoj – platićeš drugi put – gledajući razneženo moju decu.
Često su me sinovi kasnije pitali  Tata, kad ćemo opet kod čika Miće?
Nekad se moglo, nekad nije. Kad se moglo vodio sam ih na “kačamak” i hladnu limunadu.
U hladovini ove male osvežionice osećali smo se kao u kući nekog dobrog i prijaznog domaćina starog
kova, u belom mantilu, belom kao što su bile njegove šampite.
Kada bih deci hteo da kupim neki kolač, čika Mića bi mi često, onako iskreno kako je samo on znao,
govorio: Dušo, nisu ti ovi baš sveži, bolje da im kupiš po jednu tulumbu … sinoć sam pravio …
A onda dođoše neka zla vremena. Malo, malo, pa neko razbije staklo naše omiljene poslastičare.
Čika Mića se borio koliko je mogao, da održi svoju radnju … da dočeka svoje verne mušterije …
Na žalost, jednog dana na vratima zatekoh glomazni katanac. Ugašeno svetlo i prazne plehove, iz kojih su
se nekad osmehivale rumene “šerbetli” baklave i tulumbe. Beše ostao samo par kesica semenki … Ne beše
čak ni čuvenih karamela detinjstva …
Kako je vreme prolazilo zlo je sve više eskaliralo. Stakla na poslastičarnici su obesno lomljena, sve dok
nije demoliran ceo ovaj skromni objekat poštenih i vrednih Goranaca, koji nikad ničim nisu nikome dali
bilo kakvog povoda za tako nešto.
Sada više na tom mestu nema nikakvih tragova nekadašnjeg objekta. Samo beton i korov.
Nema više ni čika Miće.
Ostala je samo uspomena na njega i jednu kesicu najslađih karamela.
I neispunjena želja da mu svu njegovu dobrotu jednog dana vratimo…

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=80821

25 маја 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

12 komentara za “Kome je mogao da smeta čika Mića?”

  1. Čika Mica ja obozavao mog tatu i uvek nam je slao njegove najbolje baklave i sladoled!

  2. Srećam se…vraćamo se iz škole svratimo na jednu kuglu jednostavnog a tako ukusnog sladoleda.Nemamo za više od jedne,uvek bar pola kugle dobijemo više….bilo je to lepo vreme…naša deca nemaju taj osećaj mi smo sami krivi,navikli na sve naj

  3. Bas lepo sto je neko posvetio članak čika Mići. On je obeležio detinjstvo nas “garićana”. Meni su najjači utisak ostavile tortice. Niko više takve napraviti neće. Ta poslastičarnica je imala dušu❤

  4. Sve je imalo dusu. Poslasticara, topoljak i parkirani vozovi koje smo preskakali. Cika Mica uvek nasmejan kao i svi njegovi. Tacno Neno niko nije pravio lepse tortice i karamele od njega.

  5. Stvarno te tortice i prave karamele niko vise nije znao da napravi.A dobri cika Mica je uvek bio nasmejan i iskren.Skoro sam se vozila gradskim prevozom i pogled mi zaluta na mestu gde je nekada bio park na mestu visokih silosa.Gde je nekad bila poslasticara samo praznina i odose misli daleko u detinjstvo i najlepse dane.

  6. Itekako se secam… Svakog dana se jela sampita,odvajale su se pare od uzine da u povratku kupimo sampitu… Eeehhh…

  7. Марко Марковић

    Иако нисам из Прокупља,памтим посластичару и њене ђаконије и чувене тортице које сам увек куповао са мојима. Док смо путовали возом у посету рођацима и родбини.

  8. ja

    Dobri cikica 🙂 jednoga dana vracali se ja i drug iz skole(bili smo mali mozda 2 razred) i onako kao i sva mala deca nakacili se na izlog i gledamo sve te slatkise ali para imali nismo… Izadje cika Mica sa rukama iza ledja i upita nas da li nam se nesto svidja? Mi se postideli pa cutimo a on sa osmehom pruzi nam ruke i po jednu cuvenu torticu <3
    Takve stvari se dozivotno pamte i uticu pozitivno na vaspitanje i razvoj svesti kod dece.Verovatno zbog tog detalja iz mog detinjstva i velikodusnog gesta "cika Mice" sam i sam 20 godina kasnije stao kolima pored stocica na kome su deca iznela limunadu i igrala se prodavaca 🙂 Platio sam casu limunade 200 dinaara i zamolio ih da mi je sacuvaju za drugi put. Kako su klinci bili srecni eee 😀 Cika Mica kao poslasticar iz crtaca "Umocicu" <3

  9. Гизда - gizdapk@gmail.com

    “Ако сте задовољни реците свима, а ако нисте реците само нама.”
    Драги брате Славољубе – заплакао сам …хвала Ти!

  10. Krenem na ispit i kod tehnicke skole pokupim stopera, krenuo kod zene u posetu rak pluca, povezo sam ga do Nisa. Ona uz pricu seti se on mog lika i shvatis da je drzao poslastičaru preko puta bivseg kekeca, danas je to pekara. Kaze secam se kad si po jeo 5 ko mada sampita nisam video dette da toliko pojede. Poceo sam da lupam u krov i pitao zasto ste zatvorili bese to najbolja poslasticara, bombicr i sampita

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up