Smiley face
U kategoriji Komentar, Poslednje Vesti, Prokuplje.

Krivo je ogledalo: Neće se zameramo

Autor 26 јуна 2018

PROKUPLJE- Dugo smo bili očajni i rezignirani devedesetih. Haos “andergraunda” nas je davio i vukao ka dnu. Onda, kao po onoj Andrićevoj, dok ne osetismo dno, ne mogadosmo da isplutamo na površinu. Tada shvatismo da smo krenuli, i talas ushićenja nas ponese : “Spasi nas iz ludniceee …”
Promene – kakva divna intonacija te reči. Da li je uvek prvi dan slobode najblistaviji? Osećaj majke kad joj donesu bebu na podoj – san opuštanja i spokoja.
Ali, ko nije živeo u palanci, ne zna šta je tuga. Promene su se desile, a ljudi u duši ostali isti. I, tu su!
I na koga sad da se čovek ljuti. I kako da opravdava svoje (eventualne) neuspehe? Stara vlast degutantno ih je više napadati, i – nije to to.
Zameramo sebi što nismo bili možda hrabriji i skresali im barem u prolazu, makar nakresani, ono što mislimo.
Ali bili su, brate, gde god mrdneš. Oni. Šta god da pokušaš da uradiš, opet Oni. I množili se, množili …
Više nisi bio siguran ni u sopstvenu senku. Manija gonjenja – ne! Mogli su sve. Preko svog prijatelja koji je imao prijatelja, ni manje ni više, nego onog iz Žitorađe, a taj ti je direkt stalni posetilac kabineta vrhovnog, onog čije ime sada uglavnom čujemo jedino kad se spominje Haški sud.
I tako si mogao, ako se zameriš sa komšinicom, zato što je njen sin razbio sijalicu u hodniku zgrade, preko tih koncentričnih krugova koji se šire ka vrhu, da stigneš do dna.
Uskrate ti pravo na dve – tri sitnice, kao što su posao, stambeno pitanje, a ostave ti duhovnu hranu, da se debljaš od nje (još kad je isplakneš brljivim alkoholnim derivatima, pa ti nabubri jetra) da pukneš od ljepote. No, to rekosmo, bilo, prošlo, neponovilo se, pu, pu …
Stigla je nova lokalna vlast. Demokratija, reče jedan aforističar, osvežava, a ne goji! Ne plašimo ih se – taman posla! Pa, to je nešto sasvim drugo, jelte? Demokratija – zar ne zvuči primamljivo.
Ne možemo ni njih da napadamo za naše (opet eventualne) neuspehe, kad nismo ni one prethodne. Oni su ljudi, tek počeli da rade. Da isprobavaju fotelje, meškolje se, kašljucaju, malo su još neudobne, nove, nerazgažene (nerazgužene), treba da im nalegnu. Tek posle toga slede obećanja. Nećemo ni njih da diramo, rekosmo sebi, nadajući se boljitku.
Treća grupa nastaje preklapanjem prve i druge. Valjda se to u matematici zove presek. Elementi su zajednički i jednoj i drugoj grupi. Mogu dosta da urade i tamo i ovamo. Verujemo da su iz čistih i nevinih pobuda takvi. Ne, ne, nikakva materijalna korist nije u pitanju. Ni njih nećemo da diramo. I u opšte – nikog nećemo da diramo. Neće se zameramo.
Ajde da sanjamo onaj prvi dan posle demokratskih izbora: Prokuplje, relaksirajuća muzika, cvrkut ptica, suncem umiveno jutro, blistavi krovovi, lepo, čisto Prokuplje. Samo – nigde ljudi.
A nama ko je kriv što smo nesposobni, pa se “nismo snašli” ni u jednoj fazi tranzicije. A bilo je toliko prilika …


Poslednji Naslovi

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=82267

26 јуна 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up