Smiley face
U kategoriji Društvo, Kuršumlija, Poslednje Vesti.

Kuršumlijska banja neće biti skoro privatizovana, broj stanovnika u okolini banje sa 3.000 spao na nekoliko stotina

Autor 11 авг 2018

KURŠUMLIJA- Mesna Zajednica Kuršumlijska Banja, kojoj pripadaju sela Dabinovac, Tačevac, Raševac, Vukojevac, Ljuša, Krtok, Trmka, Šatra, Vrelo i Kuršumlijska Banja, imala je 1961. godine 3.000 stanovnika. Danas jedva par stotina. Sva ova sela se nalaze u pojasu uz administrativnu liniju sa Kosmetom.

Za opštinu Kuršumlija stratešku važnost ima ponovno oživljavanje Kuršumlijske banje, što bi zaustavilo odliv stanovnika a verovatno bi se stvorili uslovi za povratak onih koji su otišli.

Iako je predsednik Vučić najavio još pre dve godine privatizaciju “Žubora” do toga još nije došlo a objekat sve više propada. Nekoliko puta je o tome govorio i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. Javni poziv za kupovinu “Žubora” po ceni od 2,4 miliona evra je propao jer nije bilo zainteresovanih da po toj ceni preuzmu objekat. O tome su juče govorili i premijerka Ana Brnabić i ministar Ljajić.

“Što se Kuršumlijske banje tiče jedan javni poziv za prodaju je propao zbog visoke cene od 2,4 miliona evra. Očigledno je da je ta cena bila destimulativna za one koji su bili zainteresovani da kupe ovu banju”, kazao je Ljajić, te dodao da bi trebalo menjati Zakon o javnoj svojini ako se želi da se za prodaju banje ide s manjom cenom.

Ako smo dobro razumeli ministra nema ništa od privatizacije dok se ne promeni ovaj zakon a za to treba mnogo vremena. Za to vreme sela će se još više isprazniti.

A, kako je bilo do pre samo nekoliko decenija.

Za pedeset godina škola u Kuršumlijskoj Banji je sa 700 đaka spala na nekoliko, dok je cela mesna zajednica 1961. godine imala 3000 stanovnika a danas svega par stotina, rako nam je nekadašnji sekretar škole  „Dan mladosti“ u Kuršumlijskoj Banji Slavko Martinenko.  Razlog tome je nebriga države za ovaj kraj.

-Matična škola „Dan mladosti“ u Kuršumlijskoj Banji sa pet isturenih odeljenja u Ljuši, Krtoku, Dabinovcu i Šatri, imala je 700 đaka, u dve smene. Radila je školska kuhinja a škola je imala i stanove za nastavnike i učitelje-priča Martinenko.

Industrijalizacija je dovela do masovne migracije mlađeg stanovništva iz sela u grad a prava propast je započela 1981. godine.

-Nekom reformom te godine je ukinuta osmogodišnja škola u Kuršumlijskoj banji, gde je ostalo samo nižerazredna, i to kao istureno odeljenje škole „Drinka Pavlović“ iz Kuršumlije. Tada je ova škola imala 120 učenika i dvadeset nastavnika-objašnjava Martinenko.

Kako to obično biva, sa starijim osnovcima u grad su pošle njihove majke a za njima i očevi. U selima su uglavnom ostajali stariji, koji su pomagali svoju decu u gradu dok su mogli.

Pečat na smrtnu presudu celog ovog kraja stavljen je kada je zatvoren Zavod za rehabilitaciju „Žubor“. Tada je zapustela banja a sa njom i okolna sela. Danas Mesna zajednica Kuršumijska banja, kojoj pripadaju sela Dabinovac, Tačevac, Raševac, Vukojevac, Ljuša, Krtok, Trmka, Šatra i Vrelo, ima samo nekoliko stotina stanovnika, kaže Martinenko.

Ovo je samo jedan od primera kako je zapustelo jedno veliko područje na teritoriji opštine Kuršumlija.

Preduzeće Planinka iz Kuršumlije, koje upravlja Prolom i Lukovskom banjo, je zainteresovano da preuzme “Žubor” ali kako nam je rekao generalni director Radovan raičević, sve preko million evra je previsoka cena.

 

Tekst je napisan u okviru projekta “Selo čuva državu”, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

 


Poslednji Naslovi

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=83842

11 авг 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

5 komentara za “Kuršumlijska banja neće biti skoro privatizovana, broj stanovnika u okolini banje sa 3.000 spao na nekoliko stotina”

  1. Steta velika.I ta banja bi bila posecena kao Lukovska i Prolom.

  2. E narode od vaucera se ne zivi nego od privrede prizvodnje koje banje koji bakraci. Prvo zaradis pa ides u provod.

  3. E sad se pitam:cija je to banja? Drzavna? Po ceni se ne bi reklo. Obicno se drzavna imovina prodaje za sicu. Prema tome cija je?

  4. DAJTE JE NEKOM BIZNISMENU DZABE,NEKA JE RENOVIRA I ZAPOSLI MLADE LJUDE KOJI ZELE DA ZIVE U SVOM ZAVICAJU !!!

  5. Kakva steta. Najbliza i najstarija banja u tom kraju.

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up