U kategoriji Komentar, Kuršumlija, Poslednje Vesti, Vremeplov.

Kuršumlijski vremeplov: Odlomci iz knjige „Putopis dela Prave Stare Srbije“, objavljene 1871. godine

Autor 12 маја 2017

KURŠUMLIJA- U ovom nastavku Kuršumlijskog vremeplova objavićemo odabrane odlomke iz knjige Miloša S. Milojevića:  „Putopis dela Prave Stare Srbije“ –  I deo , koja je prvi put objavljena u Beogradu 1871. godine . Mada u knjizi nije decidirano navedeno, putovanje kroz „pravu Staru Srbiju“ je obavljeno neposredno  posle atentata na kneza Mihaila Obrenovića u Košutnjaku,  – najverovatnije 1868., ili 1869. godine, kada je Kuršumlija još uvek bila pod tursko- arnautskim jarmom.

Inače, Miloš S. Milojević, koji je živeo od 1840. Do 1897. godine,  je najznačajniji predstavnik tzv. „nacional-romantičarske istoriografske škole“  iz XIX veka , a ujedno predstavlja i zaslužnog nacionalnog radnika.  Školovao se na Beogradskom liceju i na Moskovskom univerzitetu, i svo svoje znanje i i životnu energiju  nesebično je posvetio cilju oslobođenja i ujedinjenja srpskog naroda u zemljama pod turskom okupacijom. Njegova dela možda baš nisu uzor istorijske i naučne verodostojnosti, ali im ne manjka zanimljivosti i vatrenog patriotizma, u šta se možete i sami  uveriti  iz redaka koji  slede.

…………………….

GLAVA V : PUTOVANjE KROZ KURŠUMLIJU  1868. GODINE

„…Srpska i turska granica, karaula i đumruk turski, put do Kuršumlije, starine uz put, Kuršumlija  i prenoćište u njoj, starine crkve sv. Nikole, put u Prištinu, starine uz put, nahija

kuršumliska i njeni stanovnici, hanovi, pepeljevački ili dobanjski i podujevski, čerkezi,

odelo, običai i t.d. vođ čiča Sumber, njegove priče, sretaj sa mutaserifom niškim i

sekretarom mu bugarinom i t.d.

…. Tek u Kruševcu, i iz ovog idući do Jankove klisure, videsmo našeg druga i vođu do nekle kroz kraljicu, caricu i pravu Srbiju; tek ovde opazismo, da imamo posla sa savršeno neveštim, kao i sami što smo, a poštenim čovekom, koi neznađaše ni puta ni jezika, kao i sami, pa i ni običaje i ponašanja, koja su svojstvena gospodarećoj rasi i zemlji u kojoj su. Upoznavši se kako valja sa svoim vođom, morali smo, a po savetu našeg g. đumrukdžije i nadziratelja, ostati da prenoćimo u Jankovoj Klisuri dok nam ne nađu čoveka do Prištine, a tamo kako Bog hoće. Dugo su se mučili  koga, od onostranih Arnauta, ili bolje poturica, da pozovu?  Izbori su padali na razna lica, i ovima je nalaženo toliko mana; da su odma propadala. Izbor ostade, po predlogu prebolne, a valjane g. đumrukdžinice, na nekom starom čiča Sumberu, iz prvog prekograničknog seda Đetinje. Njega još te noći pozovu, i on pre zore, bez teskere i pasoša, dođe. Pogodba se svrši za 80. turskih groša do Prištine, za vođarinu. Naš čiča Sumber beše pravi stari, kako u tipu, tako i naravi i svemu, Srbin. Beše to starac od svojih 85 god. duge bele brade i brkova, rumen kao ružica, zdrav kao jelen, a lak kao srndać… — Kao da je se samim okolnostima išlo na ruku, da se jošt u našoj strani počnemo naviknjavati – na nečistoću i gadost u prenoćištama. …“

…“ Tako i bi, i g. Đumrukdžija, g. nadziratelj., buljubaša, sa još jednim momkom, čiča Sumber, mi i naš drug sa našim konjima, krenemo se našoj nedalekoj granici. Prve vratnice prođosmo, druge pa i treće, ili poslednje, od kojih i s jedne i drugo strane ide plot, koji odvaja jedan i isti narod, jednu i istu decu, jedne i iste svete majke Srbije. On je projureni nož: kroz sred živa srca našeg naroda; on je uzrok datom nazadku, našoj slabosti, krdžavosti i čamotinji. On nas dvoi, deli, odrođava, utamanjuje; on je živa rana, kroz svo srce naše svete Srbije, koja ne da, da se delovi njegovi sajedine i spoje, priljube i srode;  te da naprave i stvore jedno prirodno i rođeno celo srce, celu narodnost i zemlju. Bože moj, ovaka mala i ništava plotina, koju može valjan momak preskočiti, ima takvu čarobnu silu u sebi, da je strašilo svega plemenitog i dobrog, i utamanioc svega čovečanskog i božanstvenog na ovoj zemlji! Naš je drug bio sav prebledeo kao čivit od straha, zvanična lica neprestano su se dogovarala, kako će i šta će govoriti i t.d. a nas su bile obuzele strašne i odvratne misli; te je tako, ceo naš karivan izgledao, valjda, žalostan i smešan…“

… „…Tako od Jankove Klisure, osim u levo ostavšeg Đetinja od svoih 30 kuća poturica, dolazi prvo selo: Čučale za 1 čas od naše granice. Na naša pitanja čiča Sumber reče, da je tursko-arnautsko — a po drugim putnicima, srpsko, selo od 15. k. — Drugo je Sibnica 1/2 časa od Čučale 20 k. a. 3. Trabunje 1/2 č. 30. 1/2 s. a. 4. Barbatovce 1. č. 30. p. 6. s 5. Sponce 20 a. ili Poturica. Kad se izađe iz Čučale odma se proteže više od 3. časa prekrasna humista kotlovina među planinama. Ovu, na nekoliko časova pred Kuršumliom, sužavaju i svode u klapac ogranci Kopaonika i Jastrebca, koi se zovu Lepenicom planinom, a ona je je obrasla prekrasnom mladom grmovom šumom. A kad se prođe i ova tako zvana Lepenica planina, nastupa opet kotlovinost pred samom Kuršumliom, do koje se dolazi neprestano slazeći i spuštajući se niz Lepenicu. Drugi desni put, a po okrajcima Kopaonika prelazi iz naše strane među Pačeradom ar: ili poturičkim selom od 15. 75 k. i. Pavašnicom srp: od 25. k: udaljenim za 1. čas od naše granice. Od Pavašnice dolazi se takođe u srpsko selo 2. Magovo 3/4 č, od prvog, a sa 30 k. Iz ovog se ide u Trećak 1/2 č. srp. selo od 20 k. 4. D, Leviće 1/4 č. 20 k. sr. 5 G. Leviće 1/2 č. 30 k. sr. 6. desno od Kneževca srp. Spram njega se prelazi preko Toplica reke, pa se dolazi 6 u Porada srp. selo 1 č. 7. u Žalice, takođe srp. selo, 8. u Kalimonce 1/4 č. srp. selo, 9. u Lukovo srp. selo 10. u Seoce srp: 10. Trebinje na Labu srpsko 11. u Mauriće pot. selo.ili arn: 12. u Bačiće srp. 13. u Rečicu srp: 14. u Trvovicu srp. 15. u Murgule srp. 16. u Brest srp. 17 u Bajčinu srp. i 18. u Glavnik ar: selo kraj Laba. U Glavniku se sastaju sva tri puta. „….

Priredio Nebojša Gašić

Nastaviće se …

"Kuršumlijski vremeplov: Odlomci iz knjige „Putopis dela Prave Stare Srbije“, objavljene 1871. godine", 5 out of 5 based on 9 ratings.

Vaša reklama ovde?.

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=62065

12 маја 2017. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0. Vi možete ostaviti vaš komentar

5 komentara for “Kuršumlijski vremeplov: Odlomci iz knjige „Putopis dela Prave Stare Srbije“, objavljene 1871. godine”

  1. Kumova slama

    Kursumlija je prava stara Srbija. Svake godine sve starija.

  2. @dva brata

    Lepo i poučno, ali narode dovoljno je da odete do gradske biblioteke i sami pronadjete i pročitate , ali izgleda da je lakše kad je okrunjeno.

  3. Nebojsa

    Posto je ovo bravo,dobro ja cu dati samo jedan mali komentar, dobar prilog za teze ramusa i dauta haradinaja, Taman ce da se obraduju ako im neko s nase strane daje prilog njihovoi netacnoj tezi da je albanija do Nisa. Ja sam protiv toga. Ajd nek mi neko kaze koje je najjuznije srpsko selo, sada nastanjeno Srbima. Pozdrav za sve.

Napiši komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo posetioce Toplicke Vesti online portala da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Toplicke Vesti online portala ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između posetioca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Toplicke Vesti online portala. Redakciji Toplicke Vesti se možete obratiti ovde: komentar@toplickevesti.com.

Potvrdite da niste računar *









Maintained by OZ.I.T.Solutions