Smiley face
U kategoriji Blace, Doljevac, Društvo, Kuršumlija, Merošina, Poslednje Vesti, Prokuplje, Žitorađa.

Naše selo nekad: Simiče bez leba

Autor 14 јуна 2018

ŽITORAĐA- U dobričkim selima se pre nekoliko decenija živelo izuzetno teško i siromašno. Iako su Dobričani bili izuzetno vredni i imali dobra imanja, seljački proizvodi su bili jeftini, a državne i verske dažbine velike.
Većina dece i nije imala pravo detinjstvo, jer su već sa pet – šest godina navikavani na težak rad, ustajanje u ranim jutarnjim časovima kako bi isterivali na pašu svinje, stoku, živinu … Zbog toga je veliki problem bio naterati roditelje da daju decu u školu, tako da je u to vreme skoro 70% stanovištva bilo nepismeno uz retke izuzetke koji su završili osnovnu školu ili neki razred srednje škole.

Koliko se u to vreme siromašno živelo može se videti iz poznate anegdote nastale u to doba, a koja se može čuti i danas, kad je otac kupio maloletnom sinu simit, a ovaj kasnije pričao drugovima : “Prevari tatka, pa izedo simiče bez leba“!
Odrasli su ustajali pre osvita zore i još po mraku odlazili na polje, gde su ostajali do noći. Po dolasku kući morala se namiriti stoka, obaviti kućni poslovi, pa u krevet. Kuće su osvetljavale karabitne lampe ili “gasarčići”, male limene, kupaste, lampice na petrolej, sa fitiljem, ali bez zaštitog stakla. I one su smele da gore najviše sat vremena ili nešto malo duže. Kad bi se sve pogasile, selom bi zavladao potpuni mrak. Noću bi psi bili puštani s lanca, i samo bi se povremeno čuo njihov lavež.
Vatra u ognjištima nije gašena iz verskih razloga, a i da se nebi trošile mašine (dobrički naziv za šibice), već bi domaćice pepelom pokrile žar i ujutru ga raspaljivale. U većini domaćinstava se pekao kukuruzni hleb ili mešan sa pšeničnim brašnom. Samo retka domaćinstva su imala privilegiju da svakog dana jedu pšenični hleb. To se dešavalo samo u vreme svadbi, slava i verskih praznika. Tada su organizovane litije, koje su nošene “da bi Bog dao kišu”. Svako selo je imalo svoj “zapis” – neki stoletni hrast, gde je organizovan dodolski ručak.
Slave su bile slične ovim današnjim, a započinjane su u prevečerje sutrašnjeg praznika. Obavezni su bili “kolač i žito”, uz čitanje molitvi i druge verske obrede.
Deca su tada dobijala “kravajčiće”, o kojima se, kasnije, danima pričalo, kao i o događajima sa slave.


Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=81822

14 јуна 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

1 komentar za “Naše selo nekad: Simiče bez leba”

  1. Drug

    U svim selima se tako zivelo pa mozda igore do 90 -ih ,nista ćudno.

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up