Smiley face
U kategoriji Kuršumlija, Poslednje Vesti, Reportaža.

Nemac doneo humanitarnu pomoć, obišao nekoliko sela, družio se sa dobrim ljudima, a u jednoj kući zaplakao

Autor 16 авг 2017

KURŠUMLIJA- Nemac iz Hamburga Marko Blank (53) posetio je prvi put Srbiju. Pet dana je boravio u Kuršumliji, osetio ovdašnji život, obišao nekoliko porodica u planinskim selima, uživao u prirodi koju nisu iskvarili ljudi, ulazio u obične, ali i sirotinjske domove, gde su ga dočekali kao svoga. Blank nije krio emocije! Nije ni mogao!

Marko Blank

Blank je uspešan poslovni čovek a došao je na poziv svog prijatelja Slaviše Aksentijevića, Kuršumličanina koji već tridesetak godina živi i radi u Hamburgu.

Marko Blank nije došao praznih ruku. Doneo je humanitarnu pomoć u hrani i sredstvima za higijenu. Hteo je to da podeli ljudima koji žive u planinskim selima. Mnogo puta je slušao svog prijatelja Slavišu koji mu je objašnjavao odakle potiče, kakvi su ovde ljudi.

Izabrali smo šest porodica u isto toliko sela. I stare i mlađe, i siromašne i srednje imućne, višečlane i  jednog samca. Neki presek ovdašnjeg seoskog domaćinstva.

Sa Radosavljevicima

U vozilu je prepričavao svoje utiske. Bio je oduševljen sjajem u očima dečaka i devojčice i ozbiljnošću i dostojanstvenošću njihovog oca. Nikad nije sreo slične ljude i fascinirala ga je njihova vera u bolje sutra.

Posle posete Radosavljevićima krećemo uz planinu. Odmah nailazimo na rečicu Kosanicu. Put silazi direktno u reku. Nema mosta. Terenac bez problema gazi tridesetak centimetara vode i pod punim gasom izdire na prevoj, pa odmah desno. I sa leve i desne strane grane šibaju vozilo. Blank je oduševljen. Uzima mobilni telefon i snima svoje utiske. Govori u mikrofom živo, sa puno emocija. Slaviša mi kaže da snima za ćerku, lekara. Penjemo se kao uza zid. Zemljani put krivuda, kao da zaobilazi stogodišnja stabla. Ovde se vozi pod punim gasom jer ako se stane, teško može da se krene.

Dolazimo u dom šestočlane porodice Biočanin u selu Kutlovo. Četvoro dece od dve do 22 godine. Kuća skromna na jednoj zaravni. Okolo pokošene livade i šest stogova sena. U maloj dolinici pored kuće modri se bašta. U blizini nigde druge kuće, nigde ljudi. Samo netaknuta priroda, jer i nema ko da je iskvari. Blank uz pomoć prevodioca Slaviše razgovara sa ovim ljudima. Sve ga zanima a najviše vratnica od taraba na ulaznim vratima. Objašnjavaju mu da su ulazna vrata leti otvorena radi provetravanja a vratnica služi da ne ulazi živina, mačka, kuče.

Krećemo dalje. Hteo sam da posetimo Dragutina Vukanovića. Živi sam “Bogu iza leđa” u selu Mačja Stena. Ka njegovoj kući samo se nazire da je nekad bio put. Terenac se teško probija i ozbiljno smo zabrinuti da li možemo da stignemo do Dragutinove kuće a još više kako ćemo da se vratimo. Ovim putem ni jedno vozilo odavno nije prošlo a Drugutin kad negde krene pešice, ide prečicama.

Blank, Dragutin i Slavisa Aksentijevic

Kad smo izašli iz vozila Blank je prvo pogledao okolinu i upitao: “Da li ovde ima medveda?”. Dragutin nas je sačekao ispred kuće. Rukujemo se, pitamo za zdravlje. On nas poziva unutra. Namerno nećemo da opisujemo Dragutinovu kuću, pokućstvo. Puka sirotinja. Gledali smo Blanka. U jednoj sekundi mu je bilo sve jasno a iz onih par Dragutinovih rečenica, koje mu je preveo Slaviša, Blank je razumeo ovog čoveka. Gledajući Dragutinove usahle oči, bez iskrica, nez nade, bez ikakve volje da učini nešto, kao da se predao, Blank je zaplakao i izašao napolje.

-Tuga mu se vidi u očima, beznađe… Ovaj čovek ne vidi izlaz…,rekao nam je kasnije Blank.

Dugo nije mogao da se smiri. Nije mogao da veruje da neko ovako živi- jedan usamljen čovek u planini odsečen od civilizacije, od svega…

Da bi malo Blanku povratili raspoloženje silazimo sa planine i odlazimo u Merdare kod  uglednog domaćina Časlava Miloševića. On nas je čekao sa ohlađenim pivom. Kod njega se Blank ponovo oraspoložio ali se nekoliko puta u razgovoru vraćao na Dragutina. Na polasku Časlav mu je poklonio teglu meda. Blank se nećkao sve dok mu Slaviša nije objasnio da se u ovom kraju ovako ispraćaju dragi gosti.

Pun utisaka Blank nam se pri povratku zahvalio što smo mu omogućili da vidi nešto novo. Lepe predele, dobre ljude: planince, jake, zadovoljne onim što imaju, ne pate za onim što nemaju. Raduju se gostima, jer su prava retkost. Uvek spremni da ponude sve što imaju, uz obaveznu čašu rakije. Baš ovako ih je opisao Blank i obećao da će dogodine doći sa ćerkom.

 

 

 

Poslednji Naslovi

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=66826

16 авг 2017. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

11 komentara za “Nemac doneo humanitarnu pomoć, obišao nekoliko sela, družio se sa dobrim ljudima, a u jednoj kući zaplakao”

  1. Ako cuje predsednik vucic, najebali ste, pa zar nije srbija medju najrazvijenijim u EU i sa najvecim privrednim rastom?????????

  2. kako to pa to je protiv svih bajki gospodina predsednika

  3. Ko može da zabrani Živ Bio 😉

  4. Bravo Slavisa legendo!!! Tvoju dusu poznaju samo ljudi koji su ti bliski…Veliki pozdrav!

  5. Svaka cast da je vise takvih bio bi ovo lep svet.

  6. Anonym

    Svaka cast coveku. A dali je opstinu sramota kad cuju da ljudi sa strane rade ono sto bi prebala opstina da radi? Ali oni za sramotu neznaju …
    Hvala gos. Deutschland, diese Geste ist einzigartig und sehr selten

  7. Nije danas važno gde živiš i koje si vere, već kakav si čovek. Alal vera.

  8. BleyEah

    Jovan Memedović u pokušaju. hahahahaa:-P

  9. Milovan

    E Kosanice, sledeci put krenite od Kursumlijske banje pa preko prepolca do Merdara neka vidi i taj deo. Svak cast i njemu a i nasem coveku..

Komentari su zatvoreni

Mountain View








Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up