U kategoriji Kuršumlija, Poslednje Vesti, Reportaža.

Novinar Topličkih vesti obišao srpske svetinje u Metohiji: Dođite i zakoračite u mesta vere žive, poziva otac Petar iz manastira Visoki Dečani

Autor 19 апр 2017

KURŠUMLIJA/METOHIJA- Kada krenete put Metohije, videćete bisere srpske duhovnosti i arhitekture. Bićete zadivljeni bogatom srpskom kulturnom  baštinom, koja ukazuje na vekovni srpski identitet na ovim prostorima, na čuvare vere žive. Tu bisernu ogrlicu čine manastiri i crkve: mesto stolovanja arhijereja i patrijarha, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, carski grad Prizren, Dušanovi Arhangeli, Bogorodica Ljeviška, saborni hramovi i crkve, koje kao dijamanti svetle. Oni su skoro jedini svetionici srpski na ovim prostorima jer Srba je jako malo ostalo nakon 1999. i pogroma 2004. godine. U Prizrenu srpsku reč čućete samo ako sretnete mlade bogoslove koji šetaju. Radost zbog dolaska u Metohiju,  obaviće tuga jer nema vaših prijatelja i rođaka da vas dočekaju i zagrle i sa vama podele radost na Vaskršnje praznike, kada se svi hrišćanini raduju.

Pecka Patrijarsija

Na ulazu u Rugovsku klisuru, kraj Pećke Bistrice, oivčenu  planinskim obroncima Prokletija, smešteno je srednjevekovno zdanje Pećka patrijaršija. Priroda se postarala da okolina izgleda bajkovito i impresivno a graditelji nisu narušili taj sklad, pa fascinira spoj arhitekture i prirode. Sestrinstvo je čuvar  vere žive na ovim prostorima. Trudi se da sačuva to nasleđe i ostavi ovu neprocenjivu zaostavštinu  budućim generacijama na staranje.

Sesta Jelena je naglasila da je još za vreme Svetoga Save patrijaršija  osnovana kao metoh Žiče. Arhiepiskop Arsenije I podigao je crkvu Svetih Apostola. Arhiepiskop Nikodim crkvu svetog Dimitrija oko 1320. Deset godina kasnije arhiepiskop Danilo II sa južne strane sagradio je crkvu Bogorodicu Odigitriju  i crkvicu svetog Nikole. Kroz vekove je građena, živopisana, poharana i paljena, ali iznova i iznova obnavljana da srpskom rodu bude svetionik. Sestra Jelena govorila  nam je o svakoj fresci u priprati u naosu i oltaru. Posebno je naglasila da u crkvi ima puno moštiju i grobnica. Zatim o  čudotvornoj ikoni Pećkoj krasnici, gde se blaženo upokojena mati Fevronija molila dan i noć za vreme martovskog pogroma da se ova svetinja sačuva. A, ovde u Patrijašiji sve je podjednako čudotvorno, svaka stopa, svaki ugrađeni kamen. U dvorištu je „beli dud“, koji je svedok vekovnog postojanja Srba ovde.

Prizren

Jugozapadno od Peći, pored Dečanske Bistrice, podno planinskog masiva Prokletija, smešten je još jedan dragulj neprocenjive vrednosti, manastir Visoki Dečani, zadužbina Stefana III Dečanskog i cara Dušana. Izgrađen je do 1335. a freske su završene 1350. U njemu su čudotvorne mošti samog ktitora Stefana Dečanskog. Bratstvo Dečana se stara da ovo zdanje sija neprolaznom svetlošću pa kada u njega kročite ostajete zadivljeni ispisanom istorijom, lepotom graditeljstva i freskama u vizantijskoj plavoj boji, gde je za kilogram boje išlo kilogram zlata. Ima 1000 fresaka sa 10 000 likova. Kao i u Patrijaršiji, imaju oslikani praznici za 365 dana u godini, i loza Nemanjića.

-Ne bojte se draga braćo i sestre, već dođite u Metohiju. Ovaj manastir i još tri svetinje su pod zaštitom UNESCO. Dođite i zakoračite u mesta vere žive, u mesta gde molitva teče i dan i noć. Dođite da se zajedno radujemo u Gospodu, i pobedimo teška vremena i breme koje nas pritiska-poručio je između ostalog čitaocima Topličkih vesti, otac Petar, iz manastira Visoki Dečani.

Put nastavljamo kroz Đakovicu, prolazimo pored Terzijskog kamenog mosta, koji je dug 194 metra.

U kanjonu reke Prizrenske Bistrice, okružen oštrim i visokim stenama, na čijem se vrhu nalzi citadela Višegrad, smešten je manastir Svetih Arhangela, zadužbina cara Dušana. Građen je u periodu od 1343. do 1352. godine. Ima dve crkve, Sveti Arhangeli kao  grobna crkva cara Dušana, i Sveti Nikola. Manastir je do temelja porušen 1615. godine a materijal iskorišćen za gradnju Sinan-pašine džamije. Paljenje manastira bilo je 1999. i 2004. Otac Hariton je ubijen a  njegovo obezglavljeno telo pronađeno je godinu dana posle ubistva, tako da je on novomučenik. U manastiru se nalazi čudotvorna ikona Majke Božije, koja je stara 300 godina. Kako nam je rekao arhimandrit Mihajlo, konaci su obnovljeni a nastaviće se sa obnovom manastira. O ovom svetom mestu stara se on sa još  jednim iskušenikom a pomažu im verni iz Orahovca, kada im dođu kao sada za praznik. U vrlo teškom položaju su ali dočekali su nas kao i svi  sa velikom bratskom ljubavlju i rekli da prenesemo braći u Hristu da dođu a prognanima da se vrete, gde su vekovima živeli.

 

Obilazak u organizaciji agencije „KIMKO“ završavamo šetnjom kroz prelep Prizren. Pogledom tražimo kuće prijatelja, rođaka, ali njih nema da nas dočekaju. Obilazimo  sabornu crkvu Svetog Đorđa, koja se nakon pogroma 2004. obnavlja. Zatim  Bogosloviju, čiji je ktitor Sima A  Igumanov,  koja je obnovljena i Bogorodicu Ljevišku, lepoticu Prizrena, koja je pod zaštitom UNESCO. Kao rubin svetli spolja i zadivljuje nadaleko lepotom svakog a unutrašnjost treba da se  restaurira i konzervira nakon skrnavljenja i  paljenja. Veća polovina fresaka i zidova je prekrivena garežom. Otac Slobodan sa nadom nas je ispratio, da ćemo ponovo doći u obnovljeni hram i da će i narod da se vrati na svoja ognjšta, kako bi svakodnevno posećivao ove svetinje živeći u gradu pradedovskom.

 

 

 

"Novinar Topličkih vesti obišao srpske svetinje u Metohiji: Dođite i zakoračite u mesta vere žive, poziva otac Petar iz manastira Visoki Dečani", 5 out of 5 based on 8 ratings.

Vaša reklama ovde?.

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=60967

19 апр 2017. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0. Vi možete ostaviti vaš komentar

1 komentar for “Novinar Topličkih vesti obišao srpske svetinje u Metohiji: Dođite i zakoračite u mesta vere žive, poziva otac Petar iz manastira Visoki Dečani”

  1. Korčagin

    Bele crkve sa 64 crkvišta, a naroda nema kao ni na Kosmetu. Samo još po neki zaludan po brdima bez puta. Slava srpskim crkvama na Kosovu i Metohiji.

Napiši komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo posetioce Toplicke Vesti online portala da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Toplicke Vesti online portala ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između posetioca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Toplicke Vesti online portala. Redakciji Toplicke Vesti se možete obratiti ovde: komentar@toplickevesti.com.

Potvrdite da niste računar *









Maintained by OZ.I.T.Solutions