U kategoriji Kultura, Kuršumlija, Poslednje Vesti.

Održana promocija knjige „Kuda, narode moj?“, zavičajnog pesnika Radoljuba Jovića Rođe, rodom iz Seoca

Autor Radica Gavrilović 26 дец 2017

KURŠUMLIJA- U punoj sali SO Kuršumlija sinoć je održana promocija knjige „Kuda, narode moj?“, zavičajnog pesnika Radoljuba Jovića Rođe, rodom iz Seoca. Kuršumličani vole zavičajne pisce što su pokazali i sinoć a Jovićeva poezija prezentovana je sa zavičajnom toplinom. Svoje stihove ispunjene ljubavlju prema rodnom kraju, koji odišu lepotom, jednostavnošću i jakom emocijama, govorio je Jović, koji planira da izda uskoro jednu poemu. On ističe da po stilu su mu najbliži Kostić, Dučić i Maksimović.

Pesnik Radoljub Jović Rođa, živi u Nemačkoj gde u Udruženju pisaca dijaspore takođe uzima učešće . Učestvovao je na mnogim konkursima i osvajao nagrade, što ga je motivisalo i da objavi knjigu poezije. Član je Književnog kluba „Mika Antić“ Inđija. U knjizi su zastupljene pesme svih žanrova, od ljubavnih do patriotskih i rodoljubivih.

Jović je za Topličke vesti naglasio da on nije sada probudio poetu u sebi i počeo da piše, već je pisao još za vreme školskih dana. Čak i u ovoj knjizi pronašle su mesto pesme koje je pisao tada a za koje je njegov nastavnik Tihomir Janićijević rekao tada da su odlične. Sada ima već prvu knjigu i inspiraciju pronalazi u događajima koji su mnogima bliski, zatim bliski mnogim kuršumličanima, koji su bili na promociji. Piše pesme koje su lične a tako tematski bliske mnogima. Ljubav je najzastupljenija u njegovim pesmama, ona mu je inspiracija i zvezda vodilja. Pesme je posvetio svojim ljubavima, svojoj zemlji, sa pitanjima- Kuda idemo?

Radivoje Pantić, književnik, kazao je da čitajući njegove pesme mi kroz poeziju vidimo društveno kretanje autora. Pesme se mogu podeliti u tri dela: Rodoljubive-socijalno značenje, ljubavne-bomske i treći je- angažovana poezija. Pantić ističe da Jović apostrofira da selo odumire i treba mu podići nadgrobni pesnički spomenik, kako bi trajalo i živelo i dalje. Dosta religijskog okvira se provlači kroz pesme. Zatim dodaje da svi znamo reči pesme,“ Iskopaše ti oči lepa sliko“ a da Jović ide korak dalje i kaže „iščupali nam srce“, još jači i životniji korak.

Milijan Despotović, književnik, recezent, je naglasio da dolazi iz grada Uskokovića, i da se poput njega u Kuršumliji oseća kao domaći, i da knjizi „Uznačenja“ može da doda još jednog pesnika. Da poezija Jovića, koji živi u inostranstvu, je zapravo borba za očuvanje jezika, borba za čistu poetsku reč. Da je ovo njegova emocija, reč kao biser da se očuva. Zato sledi pitanje -Kuda idemo ? Da smo na raskrsnici. Da je Sunce na pomolu, svetlost kao dobrota i da treba birati između dobra i zlo. Da je nužna ravnoteža. Ako govorite o ratu, prvo ratuje sa sobom pa onda sa drugima. Sveprisutna ljubav kao lajtmotiv, žena, majka, imaju centralno mesto u Jovićevim pesmama. I neizbežna radost, tuga, nada.