Smiley face
U kategoriji Društvo, Komentar, Poslednje Vesti, Prokuplje.

Pikanterije starog Prokuplja: “Radnja” sa crvenim fenjerom “Kod lepe gazdarice”

Autor 27 мар 2018

PROKUPLJE- Teče reka Toplica, kraj prizemljuša, omeđenih niskim ogradama dobrodošlice. Po keju šetaju kudravi kučići, neznačijci. Pirgasti pevac kljuca vreme, sporohodno. Crkvena zvona iz daljine, šire miris tamjana duž Toplice, do usnulog Duneka. Po neki dremljivi pecaroš duboko uzdahne, ispuštajući niz reku svoju nagomilanu muku i vraća se rečnoj nirvani. Čini se vreme je stalo …


Tu, na keju Toplice, daleko od gradske vreve živi se mirno i skromno, kao pre više od pola veka.
Do pre nekoliko godina, u predvečerja, a i za dana, po lepšem vremenu, okupljalo se tu društvo staroprokupačko. Buza, Bora, Mika, Vaki, Iba, Momi, Ćela, Tukata … Neko bi doneo balon vina, neko flašu rakije. A iznad založene vatre, u velikom čađavom kazanu, kuvala se glava u škembetu …
Danas, na žalost kej je opusteo … najveći broj ove meraklijske družine sada tera merak negde daleko odavde, na nebesima …
Ako se vratimo još dalje u prošlost, čini se da je sve bilo življe i životnije. Nekad davno kad su Kalajdžiski odlazili kod poturnjakovića, a Kasperovi kod Sečkovih. Bivalo je i tada sitnih čarki i krvavih glava, ali se sve vrlo brzo vraćalo u svoj redovni tok a iće i piće lečilo je sve rane nezaceljene. Pre više od pola veka, veoma ugledna beše trgovačka porodica Čelebonovih, a kafedžijska Lokošničani. Veoma poznata u gradu beše i porodica Tornikovih.
I, eto, u naviru sećanja, pred nama se rasu niska staropropupačkih nadimaka – prezimena: Jerebani, Tabani, Gusani, Gugutari, Đurđijski, Šickovi, Ćurani, Karakačevi, Dživdžanovi … I danas ćete ove porodic lakše pronaći pod ovim “prezimenima” nego li njihovim stvarnim.
U Prokuplju gotovo da ne postoji čovek, koji nema i svoj lični nadimak, koji mu je nekad davno “prilepio” neko od sugrađana, za ličnu identifikaciju i sva vremena. Neki od njih, za koje se zna poreklo su: “Balonče”, “Ćuran”, “Gusan”, “Paniče”, “Pile”, “Duduk”, “Šiljoguz”, “Pufta” …
Interesantan je nastanak nadimka Žike Đusona. Naime, u vreme kad je predsednik SAD bio Džonson, Žika ka je “prekrstio” , postavši tako i “kum” vlastitom nadimku.
Međutim za nadimke: “Dakarela”, “Tifta”, “Keza”, “Ciri”, “Curi”, “Džumburika”, “Drti” ili, pak, “Ćula”, teško se s pouzdanošću može utvrditi poreklo.
Prvi privatni luksuzni auto u Prokuplju, nabavio je čuveni predratni industrijalac Milan Dančević, tadašnji vlasnik mlina i male elektrane.
On je davne 1928. godine dobio kola marke “Ford”, dok je vlasnik prvog privatnog auobusa bio Koja Ročkoman, mada se spominje i ime Miša Dodž.
Prva TV antena u našem gradu postavljena je na stambenoj zgradi broj 10 u ulici Cara Dušana, sredinom decembra 1959. godine, a prvi vlasnik TV prijemnika, bio je agronom Radivoje Đokić.
Manjeg mesta, kojeg je krasilo više kafana, teško da je bilo u Srbiji.
A imena su im bila još krasnija. Pored hotela “Evropa”, bili su tu: “Pariz”, “London”, “Albanija”, “Gvozdeni puk”, “Kasina”, “Oslobođenje”, “Kapetanče”, “Lokošnica”, “Mačika”, “Ljota”, “Raponja”, “Dojčin”, “Lovac” i mnoge druge. Pa u koliko bi ste poželeli da otputujete do neke od svetskih metropola, niste morali daleko od kuće. Jedino je, po nekad, povratak trajao nešto duže od odlaska, jer ste uz put mogli da naletite na “Tri uvijena direka”, kako se, nećete verovati, u to vreme zvala jedna od prokupačkih kafana.
Reklo bi se da je Prokuplje u ta davna vremena, iako tipična kasaba, bilo prilično liberalno mesto, trudeći se da drži korak s vremenom.
Blagodeti ovog vremena mogli su osetiti naročito muškarci, i to u jednoj od tri “kuće s crvenim fenjerom”. Dok su se jedni “borili” sa “prijateljicama noći” u “Gvozdenom puku”, drugi su lepote ženskih draži mogli potražiti “Kod Lepe gazdarice” i u kafani “Železničar”.
Anegdote iz ovog vremena zapisali su mnogi hroničari našeg grada, a mi ćemo tek reda radi, spomenuti samo jednu, veselu i šarenu!
– Jednom prilikom je stari prokupački moler “Done” pogodio krečenje kuće sreskog načelnika, pa mu načelnikovica, pošavši na pijac, onako “usput” napomenu: “Požuri majstore!” Majstor, prilično nagluv od nekadašnjeg pada sa stuba u hotelu “Evropa”, odgovori potvrdno i prihvati se posla. No, kad se načelnikovica vrati, imade šta i da vidi. Soba je ličila na rascvetalu baštu. Siroti Done, onako nagluvnjičav, reči “Požuri majstore” ču kao: “Božuri majstore”, pa iskaza i svoj skriveni slikarski talenat, iscrtavši po zidovima sobe rascvetale božure.


Poslednji Naslovi

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=78043

27 мар 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

2 komentara za “Pikanterije starog Prokuplja: “Radnja” sa crvenim fenjerom “Kod lepe gazdarice””

  1. СЕЉАК ИЗ СТАРЕ БОЖУРНЕ

    U Srbiji pa i samom Prokuplju **svako juče bolje beše**—Živelo se mirno i vredno se radilo, bez stresova, napetosti, poštovale su se prave vrednosti, pre svega *porodica*, brak, ljudi su se više družili i poštovali—šta danas imamo živi se *hiljadu na sat*–stresno i ne znamo šta nam donosi novo sutra-neizvesnost prisutna u svakom trenutku.

  2. Dušan

    Odavno u nekim novinama nisam čitao lepše tekstove. Ovaj vid novinarstva je zapostavljen zato dajem punu podršku gospodinu Vukoviću da nastavi. Dušan iz Beograda, poreklom Toplilčanin.

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up