Smiley face
U kategoriji Komentar, Kuršumlija, Poslednje Vesti, Prokuplje.

Polemika: Josip Broz-Tito. Istok ili zapad?

Autor 12 мар 2017

KURŠUMLIJA- Dana 4. maja navršiće se 37 godina od njegove smrti, ali lik Josipa Broza-Tita kod naroda bivše Jugoslavije još nije izbledeo.

Neki ga se rado sećaju, neki ga osporavaju. S razlogom i jedni i drugi, ostavljajući puno prostora za polemiku oko njegovog lika i dela.

Josip Broz-Tito rođen je u Kumrovcu (Hrvatska) 7.maja 1892, kao sedmo od petnaestoro dece u porodici Franje Broza. Preminuo je 4.maja 1980. u Ljubljani (Slovenija). Bio je član KPJ od 1920, i predsednik od 1937.do 1980, vođa partizanskog pokreta u Jugoslaviji od 1941. do 1945, i doživotni predsednik SFRJ od 1953. do 1980.godine.

Učestvovao je u I svetskom ratu (1914-1918.) kao podoficir sa činom vodnika u sastavu 42. domobranske divizije vojske austrougarske monarhije u čijem su se sastavu većinom nalazili Hrvati. Njegova divizija je poslata na srpski front.

Njegova ličnost za srpsku i jugoslovensku istoriografiju postaje značajna za vreme II svetskog rata u Jugoslaviji 1941-1945, kao i nakon rata, možemo slobodno reći i posle njegove smrti i raspada SFRJ.

Često je osporavan od istoričara nacionalne provenijencije kao ličnost koja je gušila srpski nacionalni identitet. Razloge za to možemo tražiti na raznim stranama.

Pre svega, često se postavlja dilema kom političkom miljeu je pripadao.

Osnivač pokreta Nesvrstanih je uspešno „balansirao“ između istoka i zapada, odajući utisak o neutralnosti Jugoslavije u složenim geopolitičkim okolnostima nakon II svetskog rata i polarizacije između NATO i Varšavskog pakta.

Da li je to privid?

Pođimo redom. Interes Jugoslavije i Vlade na čijem je čelu bio Dragiša Cvetković je bio da zemlju ne uvuku u rat sa Nemačkom, pokušavajući da od Hitlera dobiju garanciju neutralnosti Jugoslavije, pa je krunski savet 6.marta 1941. odlučio da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu Nemačke, Italije i Japana pod uslovom da Hitler garantuje Jugoslaviji neutralnost.

Nakon toga dolazi do vojnog puča 27. marta 1941. i zbacivanja Vlade Cvetković-Maček.

Zašto se ovo desilo i da li je bilo spontano?

U geopolitici ništa nije slučajno i ništa nije spontano. Vojni puč od 27.marta 1941. je organizovan iz Londona jer je Britaniji pretila invazija od strane Nemačke, nakon što se uspešno odbranila od vazdušnih napada posle „bitke za Britaniju“ od avgusta 1940.do maja 1941. tako da je novo ratno žarište na Balkanu bilo potrebno kako bi se što više razvukle nemačke trupe koje su zajedno sa Italijanima otpočele ratne operacije u severnoj Africi, ali bi istovremeno i Jugoslavija bila izbačena iz Trojnog pakta. Uvlačenje Jugoslavije u rat 6.aprila 1941. pomerilo je i plan nemačkog napada na SSSR za više od mesec dana za 22.jun 1941. (plan Barbarosa), što je u velikoj meri uticalo na to da Nemci ratne operacije ne završe pre početka zime koja ih je na kraju koštala poraza.

Kakve to veze ima sa Titom?

Poznato je da je Jugoslavija posle ovih događaja od 27. marta 1941. bila na udaru Nemačke i kažnjena zbog „neverstva“. Dakle, prvi deo britanskog plana je uspeo. Ostao je drugi, mnogo teži deo.

Taj deo plana zasnivao se na razbuktavanju sukoba na Balkanu, a pošto je Bugarska pristupila Trojnom paktu, a Grčka već bila okupirana, najpogodnije tlo za borbu sa Nemcima bila je Jugoslavija. U Jugoslaviji su formirana dva pokreta otpora, ideološki potpuno suprotstavljena, četnički- Jugoslovenska Vojska u otadzbini (Dragoljuba Mihailovića)  i partizanski (Josipa Broza).

Ko je proizveo Tita?

Zvanično, Broz je pristalicama KPJ izdao naređenje da se krene u otvoreni sukob sa Nemcima nakon napada nemačke na SSSR 22.juna 1941.(operacija Barbarosa).

S druge strane Mihailovićev pokret je delovao pod zastavom Kraljevine Jugoslavije kao legeitimni predstavnik jugoslovenske vojske u otadžbini, braneći kralja I monarhiju.

Tokom rata u oba pokreta boravilo je po nekoliko vojnih misija iz Veike Britanije i SAD-a s ciljem da utvrde ko vodi istinsku borbu protiv Nemaca, jer je Jugoslavija u isto vreme bila zahvaćena građanskim ratom izmeću ova dva pokreta.

Njihova procena se svodila na to koji im je pokret korisniji a koji treba likvidirati.

Izgleda de je kod Britanaca izbor pao na Tita, jer su bili svesni strateškog značaja Jugoslavije nakon rata, pošto su na Teheranskoj konferenciji decembra 1943, „karte“ između „velike trojke“ Čerčila, Ruzvelta i Staljina već bile podeljene a Jugoslavija se našla na granici interesa istoka i zapada. Upravo je Teheranska konferencija bila presudna za opstanak Tita. Presudan je bio stav premijera Čerčila da se Tito podrži. Kada se Čerčil vratio iz Teherana u veliku Britaniju javnost mu je zamerala na odluci da podrži Tita jer je time direktno podržao komuniste. Na pitanje zašto je podržao komuniste u Jugoslaviji i konstataciju da će Jugoslavija posle rata postati komunistička zemlja Čerčil je odgovorio: “Da li ćete vi živeti tamo? Nama je važno ko ubija više nemaca”.

Britanci su mudro procenili:

  1. Dobro je podržati Tita jer je komunista. To je prihvatljivo i za Staljina koji će na to gledati kao na svoj uspeh, računajući da će preko KOMINTERNE kontrolisati Tita.
  1. Tito će za uzvrat morati da plati za Britansku podršku: Kako? Tako što se posle rata nije potpuno priklonio Staljinu i SSSR-u. Njegovo posleratno udaljavanje od SSSR-a najbolje se ogleda prilikom sukoba sa INFROMBIROOM 1948. i kasnije u formiranju pokreta Nesvrstanih 1961. koji kontoliše Jugoslavija i čije su članice najvećim delom postkolonijalne zemlje severne Afrike i Azije, čime se drže na distanci od mogućeg približavanja prema SSSR-u I Varšavskom paktu.

Da je Tito bio bliži zapadu nego istoku govore i sledeće činjenice:

  1. Jedini je komunistički lider koji je 1948. rekao „Ne“ Staljinu. Zašto Jugoslavija tada nije prošla kao Mađarska 1956. ili Čehoslovačka 1968?

To bi verovatno za posledicu imalo vojnu intervenciju zapada u Jugoslaviji, jer su interesne sfere po teheranskoj konferenciji bile 50:50.

  1. Zašto i ostali komunistički lideri poput Georgija Dimitrova u Bugarskoj, Imre Nađa u Mađarskoj, Emre Hodže u Albaniji nisu pošli Titovim putem?

Odgovor na ova i mnoga druga pitanja ostavićemo za neku drugu priliku.

Možda se iz priloženog može zaključiti da je Broz bio proizvod komunističke ideologije, ali da ga je na vlast doveo i održao zapad. Takva Jugoslavija zapadu je bila bedem za očuvanje demokratije i kapitalizma i odbrana od Sovjetskog totalitarnog komunizma.

Najbolji odgovor će dati sami čitaoci jer je cilj ovog članka bio da izazove polemiku, čitalačka slaganja i neslaganja i da iz ugla autora ovog članka rasvetli delić uloge Josipa Broza-Tita u događanjima u našoj novijoj istoriji čije se posledice i danas odslikavaju.

(Autor Dejan Rakić, prof.istorije, Ekonomska škola Kuršumlija)

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=59065

12 мар 2017. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

7 komentara za “Polemika: Josip Broz-Tito. Istok ili zapad?”

  1. Milan

    Vrlo lep clanak i zanimljiv ugao gledanja na Titov lik i delo.

  2. Sirotinja uzvraca udarac !

    Lubisa Preletacevic Beli predao listu sa 76.000 potpisa, Ave Beli ! Tito je uz tebe !

  3. peda69

    Ljudi ne zamlacujte nas vise sa Titom i lepim zivotom,shvatiti jednom u vreme njegove vladavine u celoj Evropi se zivelo dobro ,nije samo kod nas ?Posle njegove smrti su rasturili Jugoslaviju ,to je vec neka druga prica.

  4. Биљaнa

    E, a koje смo ми будалаштинe учили у шkoли! Дванаест гoдинa! Ни дaнaс нe вeруjeм у мнoгe историјсke “истине” у koje ниko нe смe дa дирнe. И дaнaс сe oслaњaмo нa гeрмaнсkу вeрзиjу историје. Прeko издaвaчkих kућa (изa вeћинe стоји нeмaчkи капитал) koje нaм прoдajу yџбeниke и дaнaс нaс koдирajу oни kojи су kao ратне циљeвe уништaвaли библиотеке и aрхивe. Дoбaр члaнak, koлeгa! Moждa нешто блaжи, нeгo што oвaj непријатељ Србa заслужује!
    Пишимo ћирилицoм!

  5. MILAN

    Dali bi Srbe sve djenerale i generale za jednog marsala.Nigde se na Balkanu tako dobro Komunizam prima kao kod Srba.

  6. Titov pionir

    Jedan je bio TITO.

  7. Cia mia 16

    Još da ste napisali da navodni Tito nije Tito onda bi vam se sve kockice složile.
    Bravar koji svira klavir, ma daj, šio mu ga Đura
    Isto kao AV i ekonomija ili ovaj u Blacu i poštenje.
    A o Đinđiću ni jedan komentar ???
    Tužno!

Komentari su zatvoreni

Mountain View








Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up