Smiley face
U kategoriji Komentar, Poslednje Vesti, Prokuplje.

Prokupačke legende: Dragan Špadijer i magična gitara

Autor 30 јуна 2018

PROKUPLJE- Sada kad su Prokuplje proglasili gradom, nadamo se napretku, ali oni koji ga pamte kao varoš pitomih, kulturnih ljudi, znaju da su te ljudske osobine davale šarm palanci, kao i pojedinci iz nje, koji su ušli u legendu.
Gradske porodice Špadijer, prosvetara i intelektualaca, na žalost, sećaju se malobrojni i stariji Prokupčani.
U tom vremenu tolerancije nije bilo neobično što zajedno žive baba, roditelji, deca i dve neudate tete.
Majka, gospođa Nada je bila profesor i direktor Gimnazije. Nije ni slutila da će joj sin i ćerka od puberteta oboleti od neizlečive bolesti, mišićne distrofije.
Špadijeri su, ipak, izabrali sreću kao životni put.
Najdruštveniji i najmlađi, Dragan, je bio fenomen harizme i nadarenosti. Osoba od onih koji uvek okupljaju oko sebe veselo društvo, puno priča, anegdota, ali i pametnih tema.
Sve to je lako išlo uz njegovo briljantno sviranje gitare i glas koji pleni emocijom.
Njegov baršunasti vokal, gitara, pesma, u dugim prokupačkim letima, na igrankama, u parku, na korzou … nadjačavali su bolest.
Rado je prenosio svoje umeće u sviranju gitare i drugima, željnim znanja, nesebično i iskreno. Tako je jedan od njegovih učenika bio i Dragan Milenković – Joga, kasnije osnivač i gitarista poznate grupe “Hazari”.
U ljudskoj prirodi je da se sklanja od bolesti i muke.
Ali, oko Dragana je uvek bila brižna svita drugara, po neki lokalni “mangup” koji mu je pomagao u svakodnevnim aktivnostima i vozio ga, a pri tom je i taj “mangup” pokazivao svoje lepe ljudske osobine.
Dragan je jednostavno budio u ljudima ono najlepše. Čitava porodica je uvek bila srdačna, i otac Đura, tetke Savče i Rada, smejali bi se Draganovim pričama, imitacijama … Znao je strane jezike i najlepše na svetu pevao “Oči čornije”. Putovao po Rusiji, i tu ukrstio životni put sa prelepom Ruskinjom…
Naizgled hladna, Ruskinja prelepih očiju nije ostala imuna na Draganov šarm, jer kad bi on zapevao svojim baritonom, osećala se snaga, energija, i žene bi setno brisale suze, zaljubljujući se u trenutke lepote njegove strastvene interpretacije. Svaka je imala osećaj da baš njoj peva nasmejani, šarmantni Dragan.
Tada se već cela porodica preselila u Beograd, jer je sestra Anče, koja već nije izlazila iz kuće, želela, na žalost iluzorno, da napravi neku promenu u životu …
Dragan se vraćao svom Prokuplju, nastupao po kafanama, vremenom sve teže hodao, svirao, ali se borio …
Nikad nije pristao na invalidska kolica, već su mu na običnu trpezarijsku stolicu stavili točkiće, i tako bi se kretao.
Kad je poslednji put bio u Prokuplju, drugari su ga jedva popeli na terasu – baštu hotela “Hameum”, gde smo prvi i poslednji put, uz piće, dugo i nadahnuto razgovarali. Tad već više nije bio u stanju da svira gitaru, ali je svojom pričom uspevao da prenese sve ono što oseća u sebi. Mogao si da čuješ i zvuk njegove gitare i neponovljivi glas, samo kroz njegovu nadahnutu priču. I da uživaš ne misleći na vreme koje neumitno teče. A i onaj peščani sat u kojem pesak curi tamo gde ne bi smo želeli, delovao je kao čarobna muzička kutija.
Učestvovao je na književnim večerima, pisao … Tek tu bi čovek mogao da nazre malo muke kroz koje je prolazio.
I opet, kad bi se latio mikrofona, ili, onako tek, sa društvom, uz pesmu bi se čekalo jutro … uz vino dočekivao i dan.
Varoš je tako imala svoje boeme, dobronamerne ljude, kojima je pesma, vino, druženje, bilo sve …
I lek za dušu i radost i sreća …
Na žalost, bolest koju Dragan nije priznavao, i do kraja je ignorisao, vodeći svoj boemski život, ne štedeći sebe, znajući kakav kraj je neminovan, ipak je pobedila ovog kolosa duha i talenta. Iza njega je ostala velika praznina. Onima koji su ga znali, po nekad u sećanju zasvira njegova gitara i zapeva njegov magični glas. Za one koji ga nisu znali, ovo neka bude priča o nekom koga je vredelo poznavati i družiti se s njim, jer kod ovih prvih sve više pada u zaborav.
A Prokuplje – grad – može, ali kad bi ga malo više voleli, i kad bi se opet pojavio neki Dragan Špadijer, da nam pokaže kako tim putem.


Poslednji Naslovi

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=82394

30 јуна 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

1 komentar za “Prokupačke legende: Dragan Špadijer i magična gitara”

  1. roditelji su nam bili prijatelji,Ana je školska drugarica moje sestre,koja je isto svirala gitaru i pevala predivno ruske romanse,a ja sam među mnogima ispratila našu prijateljicu na večni počinak na beogradskom groblju Lešće neka im je laka zemlja uspomene na njih žive kasperče

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up