Smiley face
U kategoriji Blace, Kuršumlija, Poslednje Vesti, Prokuplje, Vremeplov, Žitorađa.

Prokupački vremeplov: Putujući bioskop

Autor 20 мар 2018

PROKUPLJE- “Velike varoši imaju koncerte i pozorišta, palanke se zadovoljavaju ciganima i bioskopom. I dok cigani sviraju uz izvođenje filma, pod samim platnom stoji tumač i prevodi …
Predstave se izvode u bašti, stolovi su pod lipama, platno je razapeto pred kokošinjcem, aparat je na doksatu, a na plotu vise palanačka deca kao grozdovi. Za vreme pauza diže se žagor sa stolova, a nad svim glasovima dominira apotekarev glas, veseleći dosetkama prisutne …
… A na platnu ređaju se slike za slikama: posle versajskih terasa i dvorana dug drum i konjica koja u trku juri nekud. Mlad oficir na konju osvrće se i čežnjivo gleda na Pariz koji ostavlja.”

Ovako je bioskopske predstave koje su izvođene u Prokuplju pre Drugog svetskog rata opisivala Anđelija L. Lazarević u svojoj knjizi “Palanka u planini”.
U to vreme svi značajniji događaji u gradu zbivali su se u hotelu “Evropa”, sagrađenom još po oslobođenju od Turaka, na žalost, srušenom 1967, gde je često navraćao najpoznatiji toplički pesnik Rade Drainac, a svoju glumačku karijeru započeo, sada već pokojni, Miodrag Petrović – Čkalja. Tako je, između ostalog, i prva filmska predstava u Toplici prikazana upravo u ovom objektu.
Čari filmskog platna na otvorenom obeležile su čitav jedan period šezdeetih i sedamdesetih, i bile nezamenjiv događaj kako u varoši, tako još više i na selu.
A za “putujući bioskop” tada su bili zaduženi Aleksandar Živković – Cane i njegove kolege i drugari, Luvra (Vukoje Đorđević) i Krca – Krgović.
Oni su doneli pravi prozor u svet i najveću atrakciju stanovnicima sela oko Prokuplja tih godina.
Radnički kombi tipa “firma Krstić” iz kultnog Šijanovog filma, obilazio bi sela sa celokupnom aparaturom za prikazivanje uzbudljivih storija na platnu. Iz kombija bi se obično čula Canetova omiljena pesma “Mućo moja Mućo, u menzi sam rućo …”, dok su za drndajućim kinematografom na točkovima uzbuđeno trčala musava seoska deca i lajali džukci, podižući opštu atmosferu dolazećeg bioskopa.
Prvo prevozno sredstvo bio im je kamion “praga”, na kojem su morali da nose agregat, jer u to vreme po selima nije bilo struje. Taj prvi putujući bioskop bio je istinska senzacija i jedini izvor kulture i zabave u zabitima. Meštani su se okupljali oko bioskopa da bi videli i bili viđeni.
Kasnije je Radnički univerzitet kupio dva kombija kojim je ova vesela tročlana družina obilazila teren i puštala projekcije, od Mramora pa sve do Barbatovca. Putovali su po svim vremenskim uslovima, jer ih je držao veliki entuzijazam. Bila su uključena čak i zabačena sela, Kruševica, Bublica, Žitni Potok …
Posle jedne bioskopske predstave u Žitnom Potoku izašli su u sneg do kolena. Uspeli su nekako da se dovezu do “Borine krivine”, a onda je bilo nužno guranje da bi se probili do Prokuplja.
Meštani su ih svuda rado primali, bilo je to veliko prijateljstvo i druženje. Cane i Luvra su redovno išli na teren, Krca je više radio u administraciji ali je povremeno putovao s njima. Bilo je u to vreme još 3-4 vozača. Ekipu su tada vozili i Ljuba Trnčić, Branko Kruševac – Iš i Žika Jeftović. Dešavalo se i da Luvra i Cane voze istovremeno dva kombija na dve strane, kad su imali odvojene projekcije u Žitnom Potoku i Maloj Plani.
Radilo se puno puta u hladnim, nezagrejanim salama, ali nikom nije bilo teško, jer su i “filmadžije” i publika bili u istim uslovima. Ali bioskop je bio čudo za koje se vredelo žrtvovati.
Na tim putešestvijima filmska ekipa je doživljavala najrazličitije dogodovštine. Tako su posle jedne predstave za đake u dobričkom kraju bili pozvani od strane jednog roditelja na ručak. Kad su seli za trpezu domaćina, on im je šeretski rekao: “Izedite kupus, da ga ne bacim na svinje”.
No, niko se na nikog u to vreme nije ljutio i sve se završavalo uz šalu i veselje. Sve u poslu ove male grupe zanesenjaka bilo je anegdota. Jer bioskop je bio magija bez premca, neponovljivi veliki događaj i radost za male ljude, koji su im na točkovima donosili ljudi velikog srca …


Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=77588

20 мар 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

1 komentar za “Prokupački vremeplov: Putujući bioskop”

  1. Zaista lepa uspomena, ostali su mi u secanju da su dolazili u mojem Gubetinu i tu smo mi deca a i odrasli ljudi netremice gledali u zid prepune velike ucionice. Bilo je i smesnih dogadjajha, kao na primer u jednom filmu voz pravo ide a jedam nas vremesni gradjanin, strugnu uz povike da ce da nas pogazi.

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up