Smiley face
U kategoriji Poslednje Vesti, Prokuplje, Reportaža.

Putevi Gospodnji: Akademski slikar Miloš Kostić, od urbanog umetnika do monaha

Autor 16 авг 2018

PROKUPLJE- Prokupčani su bili po malo iznenađeni pojavom murala na zidovima objekata u svom gradu 2010. godine. Delovalo je to neobično i urbano, mada većina starijih stanovnika Sokićevog bulevara verovatno nije ni znala ko su Bob Marli, Milan Mladenović, i druge ličnosti koje su osvanule u vidu slika živih boja na nekim fasadama nihovog naselja.
Našli su se tu u samom početku i Bata Stojković, Al Paćino, Rodni i Del Boj …

Milos Kostic

Ti murali su kao neka nenadana urbana revolucija probudili uspavane monotone i zapuštene zidove, unoseći novi život, u vremenom ustaljenu učmalost i sivilo ovog, nekad urbanistički savremenog dela grada.
Tvorac ovih umetničkih dela, bio je mladi umetnik Miloš Kostić, koji je oslikavanjem prvog murala na fasadi preko puta svoje zgrade u naselju Sokićev Bulevar, uneo “virus” Strit – Art umetnosti u naš grad.
Uspešan Milošev debi i pozitivne vibracije koje su odašiljali njegovi murali, doveo je do okupljanja čitave grupe mladih, sa ciljem da ulepšaju grad i ožive njegove mrtve fasade.
Ova čudesna akcija potom dobija i međunarodni karakter, učešćem umetnika s kolonije Beli Kamen, jer u grupi koja je bojila sivilo naše svakodnevice, kojoj su se pridružili i mladi umetnici iz Vranja i Niša, našli su se i umetnici iz dalekog Meksika …
Bilo je to lepo druženje različitih kultura, jedinstven cilj, neponovljive noćne kreacije, koje su jutru donosile drugačije boje i prolaznicima ulepšavale novi dan …


I kada smo grafite prihvatili kao svakodnevnu kulturološku pojavu, akademski slikar Miloš Kostić nas je opet prijatno iznenadio svojim radom.
U krugu bolnice dr Aleksa Savić, umesto stare trošne fasade, osvanuo je mural sa likom doktora po kojem je bolnica i dobila ime, zagledanog u svoju viziju, lepšeg i humanijeg Prokuplja, zdravijih ljudi …
Bio je to tek početak saradnje tadašnjeg direktora bolnice dr Dragana Dinića, s talentovanim Milošem.
Ispod bolničkog borovnjaka, počela je da niče lepa bela građevina, crkva Sveti Vrači …


Tada su svi u krugu bolnice zapazili nasmejanog mladića, krupnih plemenitih očiju, koji je danima, mesecima, skoro bez predaha vođen Božjom rukom, oslikavao crkvu freskama.
Milošu je to, kako je rekao, bilo – životno delo. Posebno je fascinantna njegova veština u oslikavanju kupole, a i svih svetaca kojima je udahnuo život …


I mi koji imamo različita mišljenja kada su Bog i religija u pitanju, skloni nesavršenosti i površnosti kao većina običnog sveta, najčešće verujemo samo očima, odbacujemo ono što se ne vidi, ili što samo odabrani mogu videti dušom …
Tako smo apriori poverovali i da je Miloš napravio umetničku karijeru i da će mu slikarski “zanat” biti način da u ovom svetu “uspe” …

Ali, kako napisa Egziperi u svom velikom “Malom princu” – Čovek samo srcem dobro vidi – tako nam je i umetnik Miloš razbio našu iluziju, jer je srcem pripao Bogu …
Sada već monah Prokopije u manastiru Divljane, molitvama umesto nas ublažava naše grehe i pokušava da nam podari besmrtnost …
A on je, reklo bi se, za svoga mladog života, ispunjenog predanim radom i talentom već postao besmrtan ostavivši nam freske u maloj crkvici na brdašcu u krugu bolnice, da večno traju …
A njemu, tamo negde, u manastirskoj tišini, možemo samo poželeti da pronađe svoj mir, i da mu Gospod besmrtnost duše podari …


Poslednji Naslovi

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=83987

16 авг 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up