Smiley face
U kategoriji Komentar, Poslednje Vesti, Prokuplje.

Srećan deci polazak u školu roditelji

Autor 6 сеп 2018

PROKUPLJE- I prođe nam, kakvo – takvo, leto. Dođe i septembar, pre nego što smo ga očekivali.Uvek nas, nekako, iznenadi. Ili pesnički rečeno – svaki septembar liči na tihi rastanak … A što smo stariji sve više shvatamo tu mudrost Mike Antića, posebno zato što nam svaki septembar upriliči rastanak sa parama.
Krenula dečica u školu. To već počinje da zvuči roditeljima kao neki horor!
Radnje nude razna blagostanja grešnim roditeljima i zbunjenoj deci. Knjige su friško odštampane. Promenjen je poneki znak interpunkcije, i mora da se kupi novi komplet, kao što mora da se umre!
Sveske možete kupiti u prokupačkim lancima prodavnica, kod, odavno već naših Kineza, a ima ih čak i u knjižarama!
Smeše se sa korica razni popularni likovi crtanih filmova, nakaze iz video igrica … Samo još da uslikaju najnovije učesnike Zadruge 2, i konfuzija u malenim glavicama je kompletna.
A nekada, davno, u Prokuplju, u “Staroj robnoj kući”, odmah naspram ulaza, dočekivala bi nas septembarska gužva roditelja i dece, neviđenih razmera.
Stari trgovac je nudio tri opcije svezaka, u kocke, male i velike linije …
Korice su bile kartonske, obično neke roze, plave, ili neprijatne oker boje.
Kasnije je bilo i šarenih papira za uvijanje korica, a plastične navlake su stigle još kasnije.
Knjige su godinama bile nasleđivane od starijih, sa nepromenjenim sadržajem … I Branko Ćopić lektira …
I uvek bi na početku septembra startovali sa osećajem krivice, što nismo propratili sve zadato i napisali dnevnik!
Sada osećaj krivice imaju roditelji, dok tumaraju ulicama grada da pronađu jeftinije patike, a da se opet njihov školarac ne “izdvaja od ostale dece”. Osećaj krivice ih prati i dok vode đaka u školu, i zajedno kasne, probijajući se kroz autima preopterećene ulice. Taj osećaj će ih pratiti i dok “cede” poslednje pare za ekskurziju, užinu, i šta još već sledi s početkom školske godine …
A naši prvaci će već pred kraj osnovne početi da shvataju da im knjige i sveske i nisu bile baš toliko neophodne.
Polaskom u srednju, sa rukama u džepovima, eventualno jednom sveskom u zadnjem džepu farmerica, kada su idealni uslovi i kad su baš raspoloženi, dovući će se do škole.
Više da bi u pauzi, izgubljenom času, ili onom na koji nisu otišli jer im nije simpatičan profesor, “blejali” malo po obližnjim kafićima.
No, knjige, sveske i ostali pribor su kupljeni. Roditelji više nemaju vremena za razmišljanje o tome. Sad kontaju u glavama kako nabaviti ogrev, spremiti zimnicu …
Kako? To Srbina nikad ne pitajte!
A ni to što je sve manje dece u školama …


Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=84872

6 сеп 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up