U kategoriji Kuršumlija, Poslednje Vesti, Reportaža.

Svi se žale, osim njega: Živim k’o car

Autor 18 јан 2017

KURŠUMLIA- Čudi se Slobodan Urošević iz Igrišta kako svi kukaju-te pao sneg, te hladno, te klizavo… Leti im vruće, zimi im ‘ladno. Ja ne znam šta je sa ovim narodom, kaže. Dođe mi da ne palim televizor, svima nešto fali.

Meni je odlično, hvali se, sneg pola metra, ne moram u njivu, livadu, ne radim ništa-šta ćeš bolje. Kad bih ovako živeo cele godine i carevi bi mi zavideli, dodaje.

-Ložim šporet, mezim suvo meso i po neku turšiju zbog vitamina, popijem po neku ljutu radi unutrašnje temperature…uveče ugrejem jedno bokalče meke, čisto radi promene. Kad hoću malo da se razmrdam, odem do štale, položim kravama, napojim ih, nahranim svinje, kokoške, sve to obavim za pola sata i odmah natrag uz šporet. Ne osetim hladnoću. Ih, kad zapucketa vatra u smederevcu, milina-priča Slobodan kako provodi dan.

Oko njegove kuće u Igrištu sve belo. Sneg se presijava na zubatom zimskog suncu. Sa krovova vise ledenice a po dvorištu geometrijski napravljene prtine do štale, svinjca, kokošinca, podruma i do glavne kapije, ukoliko neki slučajni putnik mameri da svrati.

Slobobodan kaže da svaki domaćin koji živi na planini zna šta mu je činiti u jesen. Drva uredno složena ispod doksata moraju da istraju do prvog maja.

-Drva i brašno su najvažniji, sve drugo može nekako da se dopremi i po snegu. Ipak ja u novembru izračunam koliko mi treba zejtina, soli, šećera, kafe i drugih sitnih nanirnica do kraja zime a to znači, za svaki slučaj, do prvog maja. Kad to pripremim, miran sam. Naravno prvi posao je pripremiti hranu za stoku, jer mi ovde od stoke živimo-priča Slobodan.

Čovek se najviše uči na svojim greškama. Tako i Slobodan. Nije on slučajno pripremio sve namirnice još dok se išlo u majici. Iako su stari uvek, pogotovu zimi uz vatru pričali o domaćinskim poslovima, Slobodan je samo jednom, pre dvadesetak godina, zaboravio šta mu je kao domaćinu dužnost.

-Pade sneg početkom novembra, kao da ga neka sila iskipovala. Do kuka. Na nesreću u kući brašno ni za jednu pogaču. Šta ću, krenem  ja nizbrdo u Žuč, udaljen oko sedam kilometara, u prodavnicu da kupim. Nekako stignem do prodavnice, kupim 25 kila brašna, bacim na leđa, pa brzo nazad, deca gladna, nema leba… E, to je bila muka. Malo na noge, više na kolenima, probijam se ja kroz sneg uzbrdo. Nigde živa duša, samo ja, brašno i sneg. Nekako stignem do pola puta, duša u nos… ne može se više. Čini mi se da je brašno teško tonu. Padnem ko sveća u sneg i kažem sebi: „Slobodane, ako ikako živ stigneš do kuće brašno ćeš kupovati još dok zrikavci zriču”. Odmorim se malo, šta ću, moram dalje. Vidim, ipak, da ne mogu da odnesem ceo džak pa skinem jaknu, zavežem rukave pa iz džaka sipam u jaknu oko deset kila a ostalo zakačim za jedno drvo. Jaknu sa brašnom vežem oko vrata i preko grudi, oslobodim tako ruke, i malo po malo, stignem do kuće…E, od tada ja kupujem brašno za zimu na vreme –priča svoju anegdotu iz mladosti Slobodan.

Posle ove priče Slobodanu se opet pojavi širok osmeh na licu.

Znaš li šta je najlepše, pita, i odmah nastavlja: “Najlepše je kad žena ujutro umesi pogaču pa ja odlomim poveći komad i u njega stavim kajmak. Vruća pogača, kajmak se topi, napolju sneg, mraz a u kući i u mojoj duši toplo”.

Zamišljam scenu, dok se Slobodan smeška ispijajući čašicu rakije. Zna čovek da uživa, nema šta. Bar dok ne okopni sneg. A onda ga čeka i njiva i livada, i maline…težak rad od zore do mraka. Često nema vremena ni da jede, plašeći se da kasni s poslovima. Zato treba sada da uživa sa svojom porodicom. Čim okopni, iako je hladno, na selu već ima posla.

.

"Svi se žale, osim njega: Živim k'o car", 5 out of 5 based on 49 ratings.

Vaša reklama ovde?.

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=56876

18 јан 2017. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

33 komentara for “Svi se žale, osim njega: Živim k’o car”

  1. Ziv bio domacine 200 godina,svaka cast

  2. Kole

    Svaka cast domacine. Svaka ti je na mestu ka Njegoseva !!!

  3. Toplicanin Moj ziv bio domacine svaka cast.

  4. Kursumlicanin

    Domacin covek svaka cast,treba mnogima da sluzi kao primer.

  5. Ziv bio brate sto godina bog ti pomogo da dugo uzivas .

  6. Odavno nisam procitao ovako lep tekst, lep u smislu optimizma domacina Slobodana, koji realno gleda stanje stvari, ne okrivljuje nikoga ni kada treba ni kada ne treba, iz opisa se vidi jedna lepa zimska idila, miris, sena, stale, suvog mesa, grejane rakije… miris naseg sela… koje izumire. Alal vera Slobodane pa i ako popijes neku grejanu i one vase „redne“ velike ladne, ~ za domacina, domacicu, slavu i sl. prijatne ti bile. Zameram ti sto nisi yslikao zenu i decu jer ovako se moze steci utisak da si samotnjak.

  7. bravo care tisi pravi covek a znamte licno samo napred

  8. bravo legendo nabavi mi malo krompira

  9. Neka si ti nama srecan,zdrav i ziveo dugo,dugo.Svaka cast, hvala Bogu da postojis.Moj deda je iz okoline Kursumlije,pa secam se dok sam odlazila na raspuste,tako su se pripremali svi preko leta i jeseni,pa zima nije bila teska.Nikada se niko nije zalio da je zima duga i hladna.Ovo nista sad ne razumem,samo se zale i kukaju,podsete ma na onu pricu Cvrcak i mrav.Veliki pozdrav domacine

  10. Svaka čast domaćinski tako treba da je više takvih ljudi u našem lepom kraju mnogi bi lepše bilo

  11. Ова прича треба да се постави и у друге часописе и новине,широм Србије…
    Заборависмо бре како смо лепо и једноставно живели до скоро !

  12. Krv Toplicka.Bog ti zdravlja dao .Tivoli bio domacine.

  13. pravi domaćin … zna šta mu je činiti..

  14. marija

    bravo svaka cast

  15. Covek rodjen u sredini gde se prilagodio prirodi i zato je otporan na sve izazivajuce uslove.Ja sam rodjen u mom selu nedaleko od Igrista Selo Trebinje bila je neka Zivana iz Igrista koja je bila udata za Dusana iz Trebinje i secam se da su seljani govorili Od igrista nikad nista samo jedna Zivana i ona udata za Dusana.

  16. Bravo hrabri covece. Biti optimista to je garancija za uspeh i opstanak.

  17. Toplicanin je to …..svaka cast …..

  18. Kad se sve na vreme pripremi za duge hladne dane ,onda ni sneg , ni hladnoca nisu tegoba . Tada ,zimska idila dolazi u punom sjaju …

  19. Pa lep tekst ali ja mislim da se on naviko na takav zivot dali ima ili nema njemu je sve jedno dokle nosi onu ppljosku u ruci i bas ga briga sta ima a sta nema vazno da je vlasa tu i neka je puna toje bitno asto je pao sneg i sto nemozu ljudi bolesni da izadu iz kuce njemu je sve ravno od KURSUMLIJE DO KOSOVA POLJA VLSA JE TU,,,

    • Aleksandar Petrovic

      Hemomicin na svaka 3 sata i uzmi neki kompleks vitamina, 100% si u deficitu, narocito sa vitaminom C. Mozes i selen, odlican je to antioksidant, da izbaci gluposti iz tebe. I cink. Cink je jako vazan. Sto pre! 🙂

  20. Može da se živi u svim toplickim selima lepo , samo putevi su problem , selo Kutlovo kod doljne Kosanice ili selo Pestis kod Tovrljanja i jos mnogo sela. Tačno je da su većinom sela pusta ali je razlog tome prilaz kafa su velike kiše voda odnese sve , nasipi se prokopaju ko kanjon morace , a kada padne sneg sela su odsecena od civilizacije. Žalosno je to sto gospoda sada kuka za selom a nekada su jedva čekali da ga napuste .

  21. milorad

    igrištanin je to ….

  22. peda69

    Nasa posla citam hvalega a ovamo svi pobegli sa sela,pa sto niste ostali kad je tako lepo.Razumemo se dobro gospodo?

Komentari su zatvoreni









Maintained by OZ.I.T.Solutions