Smiley face
U kategoriji Kuršumlija, Poslednje Vesti, Reportaža.

Veljko nema gde da ode, Aleksandar nema gde da se vrati!

Autor 24 јула 2018

KURŠUMLIJA- Kako opisati život u pustim selima! Kako pisati o selu kad se iz odžaka ne vije dim, ne čuje lavež pasa, blejanje ovaca. Kako pisati o selima gde se ne seje pšenica, kukuruz… Kako pisati o tišini!

U dvadesetak kuršumlijskih sela uz administratvnu liniju sa Kosovom živi svega 300 stanovnika. Nešto bolje je u selima oko Lukovske banje. To je statistika. A, život! Život je tišina!

Ako je Bog stvarao svet, ovde nije škrtario. Hrastove šume se prelivaju u pašnjake omeđene crvenim plodovima šipka, modrim trnjinama, crvenim drenjinama i sočnim kupinama. Tu i tamo bori se sa vetrom staro stablo divlje kruške, džiklja jabuka kožara a iz vododerina se ka nebu izdiže ogromna krošnja oraha. Bistri potoci presecaju pašnjake i svojim usecima prave prirodne granice između sela.

Matarova, Prevetica, Orlovac, Krtok, Tačevac, Raševac…nekad su bili puni ljudi i stoke. U ovim selima su nekada živeli domaćini čije se bogatstvo merilo brojem krupne i sitne stoke. Nekad bilo! Danas je veća šansa da se u ovim selima sretne vuk nego stado ovaca.

Veljko Veljović (28) iz Prevetice je jedan od najmlađih stanovnika ovog kraja. Najbliže komšije su mu još dve starice.

-A kuda da odem, odgovara momčina na nepostavljeno ali logično pitanje. Ovde sam se rodio, ovde sam svoj na svome.

Posle ovih reči Veljko zaćuta i nastade tišina. Tišina života. Umesto reči Veljko se okreće i gleda u svoju kuću. Ne treba ni ulaziti u kamenom zidani podrum da bi se videlo da je on pun bačvi i buradi. Na nekim mestima je otpao kreč sa zidova i vide se letve. Mali prozori oslikavaju graditeljski stil u ovom kraju, kao i vratnica na ulaznim vratima.

 

-Imam dve krave, svinje, živinu… Pomalo sečem i prodajem drva. Živi se nekako-priča kao da se pravda. O stvaranju porodice i rađanju potomstva Veljko skoro i da ne razmišlja. Nema te devojke koja bi ovde došla da živi i muze krave. To će verovatno biti razlog da Veljko jednom zauvek stavi katanac na vrata. Hteo ne hteo!

U susednom Orlovcu situacija je slična. Ostalo je još nekoliko staraca. Na pitanje kako živi, jedan od njih kaže: „Kako! Gore visoko, dole tvrdo“.

Ipak, jedan mlad čovek čiji je otac rođen u Orlovcu želi da živi baš u ovom selu. Aleksandar Miljanović (40) iz Beogradu nije zaboravio kad ga je deda ljuljao na ljuljašci okačenoj na staroj šljivi u dvorištu. Još uvek pamti kad je sa drugom decom pekao kukuruz osmak. Pamti kad je pored puta jeo kupine i drenjine. Pamti kad se peo na tavan ambara, koji je bio pun starih zaboravljenih stvari. Još uvek oseća taj miris istorije. Seća se preslice, grebena, starih sita i vretena zadenutih iza roga na tavanu.

 

-Ostao sam bez posla u Beogradu i želeo sam da počnem iz početka u selu moga oca. Pokosio sam i očistio avliju, podigao tarabe, skinuo katanac sa vrata kuće i postavio bravu. Kad sam založio vatru u starom šporetu vratilo mi se u sećanje detinjstvo -priča Aleksandar.

Ali… Aleksandar do svoje kuće u Orlovcu može da dođe samo pešice ili jakim terenskim vozilom. Obijao je pragove i molio da se malo popravi put ali nije naišao na razumevanje. Iako je registrovao poljoprivredno gazdinstvo i kovao plan kako da obnovi porodično domaćinstvo, Aleksandar se spotakao o birokratiju. Kaže da se još uvek nada!

Veljko nema gde da ode, Aleksandar nema gde da se vrati. To je sadašnjica u selima uz administrativnu liniju sa Kosovom. Još neku godinu. A, onda, potpuna tišina.

Iza brda buja život

Veljko Veljović kaže da sa druge strane administrativne linije, na Kosovu, buja život.

-Administrativna linija se nalazi na 300 metara iznad moje kuće. Nedavno sam izašao na to mesto i na livadama prema kosovskim selima Dubnica i Leuša video najmanje dvadesetak albanskih dečaka kako čuvaju stotinak krava. Tamo buja život a na našoj strani su samo zaparložene njive, napuštene kuće i po neki starac-kaže Veljović.

 

 

 

 


Poslednji Naslovi

Kratak url URL: http://toplickevesti.com/?p=25756

24 јула 2018. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

5 komentara za “Veljko nema gde da ode, Aleksandar nema gde da se vrati!”

  1. Eeee VELJOVIĆI,VELJOVIĆI kad se onako fino sastajete treba i ovom rodjaku malo da se pomogne čini mi se.

  2. nela

    kad je u pitanju tema politika ,onda ima sto komentara, a kada se pise o mukotrpnom i teskom zivotu svi cute.ja podrzavam ovog mladog coveka,trudi se iako su surovi uslovi zivota,ako nista drugo ima sopstveni mir i malo hrane,zdrave ,lepotu prirode oko sebe,a za koju godinu mnogi ce morati da mu se pridruze kako nam vreme dolazi,a svi navikli lagodno da zive, a nista da ne rade,.pozdrav.

  3. sanja

    Sve je vise ovakvih sela..tuzno zemljo Srbijo

    • PATRIOTA

      zalo sno je sto policija i vojska cuvaju liniju. Linija se cuva sa stanovnistvom. ali kako. gde je lokalna samouprava da ovom mladicu napravi kucu. a da zaboravio sam moraju da prave u barlovo. sta reci.

  4. Aleksandar

    Хвала госп.Ђорђевићу за подршку коју нам пружа да Куршумлијска села врати на мапу Србије и да се о њима чује нешто. Задужила је Топлица много земљу Србију али се надам да постоје још пуно људи као што је Вељко, ујак и сестрић Пешикани, па ето и моја маленкост која покушава самостално нешто да уради. Надам се да ће општина и руководство урадити барем тај мали део инфраструктуре да нам некако крене. Изнедрила је Топлица и села око Куршумлије јако пуно паметних и великих људи који су одрасли у њеним недрима. Доћи ће ваљда и тај дан да јој то и несебично врате…

Komentari su zatvoreni






Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up