Albanci sa Kosmeta blokirali put prema selu Rastelica a onda na miru sekli šumu
KURŠUMLIJA- Na oko 1,5 kilometar od sela Rastelica u opštini Kuršumlija Albanci sa Kosmeta su oborili veliku bukvu preko puta a zatim posekli šumu oko puta prema selu.
-Blokirali su put prema Kuršumliji kako policija nebi mogla da prođe i spreči ih u krađi šume. Isto su to uradili i 500 metara dalje kako bi sprečili brzi dolazak i iz pravca sela. Između te dve blokade su posekli šumu oko puta koliko im je trebalo i otišli-kaže naš sagovornik koji je naišao na blokiran put kad su Albanci otišli.
Inače, selo Rastelica se nalazi u blizini administrativne linije sa Kosmetom. Albanci redovno dolaze i seku šumu u ataru ovog sela. Zbog toga su meštani nekoliko sela u ovom delu opštine Kuršumlija nedavno održali protest i zatražili od državnih organa da ih zaštite.
Albanci dolaze naoružani automatskim puškama. Nekoliko njih stražari a ostali seku šumu. Jednu traktorsku prikolicu napune za pola sata i odlaze.
Pokazali su i dokazali svoju nadmoć tokom godina. Zašto im lepo ne poklonimo neki semafor koji bi radio na akumulator. I kad inu dođu postave semafor na kom sija crveno svetlo i da niko ne pomisli da prođe. Kad završe posao dođu uzmu semafor i okupljenima kažu da se niko nije Makao još 10 minuta inače će da padne berba ušiju. Možemo još toliko da im izađemo u susret. Samo kad Niš ne traže pusti šumu.
Treba da rszmislis sta pises,prvi razred osnovne.
Pa čovek nije mislio stvarno nego je u svom nezadoljstvu ironičan. To je istina da smo mi ljudi iz sela pored administrativne linije u losem polozaju. Ne garantuje nam se sloboda kretanja ne garantuje nam se imovinska sigurnost, sto je drzava duzna da garantuje svim ljudima. Neko će reci pa tamo slabo koga i ima samo po neki deda i baba. Pa jeste istina je ima samo po neki deda i baba al dobo je dok su i oni zivi pa mi idemo da ih obidjemo i odrzava se ipak kuca i oko kuce, ima bar neko ziv. Muka ce da bude kad ne bude nikog. A kako da i ima nekog to je najvise zapostavljen kraj u nasoj opstini a mozda i u Srbiji. Zasto je to tako pitaj Boga mladi ljudi odavno otisli nije bilo ni puta ni struje u nijednom selu nije drzava pomogla da se dovede voda nicega nije bilo, nikakve pomoci sta ce ljudi pasivan siromasan kraj jedan po jedan odlazlili u grad i zaposljavali se nije imalo od cega da se zivi na selu. Najgore bilo kad stignu deca da idu u skolu pa ili da idu peske doKursumlije desetak petnaestak kilometara sto je objktivno daleko ili da im otac uzme stan u Kursumliji sto je seljaku skupo. Zato ljudi u tom kraju nisu mogli da opstanu. Drzava nije uocila da je opstanak mladih ljudi u administratinom pojasu prema Kosovu i Metohiji strateski bitan. Iseljavanje iz pogranicnih sela traje od 1945 godine u kontinuitetu samo se cutalo. Pa zamislite samo koliko je drzava Srbija oziljnije pristupala i resavala te probleme u devetnaestom veku ona je taj kraj naseljavala ljudima pogotovu Crnogorcima I Hercegovcima kao najratobornijim Srbima i pomagala im da se skuce tu da bi stitili granicu. Sto je uspelo i dobro funkcionisalo. Posle drugog svetskog rata pa do danas ne da nismo to sacuvali nego smo uspeli nebrigom i nemastinom da raselimo te ljude i sad su sela pusta. E sad ponovo ako neko kaze ma nema veze nek siptari beru drva nema nikog tamo samo neke dede i babe nije tako , siptari se nece zaustaviti kad posecu drva u Rastelici krenuce dalje na Mirnicu na Zegrovu, Satru na Seliste i eto ih cas do Bacoglave do Markovica a to je vec Kursumlija. Tako je bilo i na Kosovu mic po mic i sve pootimase. Ni sad u tim nasim selima nije nista bolje. Infrastruktura je kao u 19 veku jedino sto ima struje a to je kasno doslo tek krajem 20 veka kad su mladi ljudi vec otisli. U nijedno pogranicno selo nema asfaltni put nikad ga nije ni bilo kad je sneg ili kisa ne mozes da odes ni groblje da obidjes a ne kamoli sta drugo osim traktorom. Zato ako se neko ko treba ne uzme u pamet da posveti neku paznju tom kraju da obezbedi ljudima licnu i imovinsku sigurnost i napravi puteve nece da valja za nikog ostace sve pusto a onda ide ono, cije ovce toga i livada.
Da je neko knjigu napisao o istoriji i problemima u pomenutim selima, ne bi ništa više ni bolje opisao od Vas. Svaka čast.
Hvala Vam na Vasem komentaru i hvala redakciji sto je objavila moj komentar. Pravo da Vam kazem kako se kaze dusa me boli kad odem u svoje selo i pogledam nema skoro nikog svega u pet kuca neko zivi i to oni koji se racunaju kao mladji imaju po 65 godina, ostali stariji u tri kuce po dva clana u dve po jedan po neko od nas ostalih dolazi koliko moze na odmor i za praznike neki odrzavaju kuce neki ni to da li ne mogu ili se odrodili ne znam a ima toga da vec nema generacija koje su otsle za poslom pa njihova deca nemaju vise osecaj da dolaze i da i to malo koliko toliko odrzavaju, kuce okucnice i groblja. Tuga bozja ni jedno dete nema u selu odavno, ne prave se nigde nove kuce, samo se groblja povecavaju. Pomislim pa kriv je mozda moj otac sto je otisao u grad za poslom kao i ostali a onda se setim njegovih prica da kad nije bila rodna godina i bude slab rod psenice i kukuruza vec na prolece nije imala nasa porodica kao i ostale sta da jede, nije bilo brasna ni za proju a kamoli za hleb, jedva su cekali da stignu koprive i zelje da se prehrane doduse imali su stoke ali nije bilo brasna. Porodica od desetak clanova sto je bio prosek i pored napornog rada tesko da je mogla kad su lose godine da se prehrani iako nase imanje nije bije bilo medju gorim u tom delu nego osrednje. Slicna situacija bila je u vecini domacinstava uz administrativnu liniju neplodna zemlja jedva se prezivljavalo a o tome da se napreduje ekonomski nije bilo ni reci. Secam se price da su nase jadne babe morale da idu prema Blacu u sela gde su usevi rodniji i gde brze stize psenica da kradu psenicu da bi nahranile decu. Krenu po noci stignu pored njiva u cik zore poberu kradom malo zita odnesu u sumu omlate zito, psenicu motkom pokupe psenicna zrna i nose sto pre kuci da umese deci neki jadni hleb. Kazu sramota ih bilo ali nije se imalo kud deca gladna. Kazu ljudi cija je njiva ih vide ali cute znaju sta je muka. E tako se zivelo tesko i skromno. Od drzave ni u kraljevini Jugoslaviji ni posle u SFRJ nije bilo nikakve pomoci za seljaka ni za domacinstvo ni za infrastrukturu. Zato su ljudi odlazili u gradove gde se ako radis na najmanje dobrom mestu u fabrici isplatilo, posto vise zaradis za dva meseca rada u fabrici nego za celu godinu na selu, i tako je upropasceno selo i natalitet posto u gradu zbog skucenosti, ljudi su ranije imali po dvoje dece danas po jedno a neki nijedno, a neki danas kad sve imaju nece uopste da zasnivaju porodicu, tuga i cemer. Sto se tice opstine Kursumlija najgore je stanje u brdsko planinskim selima sa desne strane Toplice sve do njenog toka do Kursumlije i sa leve strane Kosanice i Dobrodolske reke sve do usca Kosanice u Toplicu znaci pocevsi sa severa na jug od sela Stave, Mrce, Trebinje, Parduse, Parada, Mirnica, Seliste, Rastelica, Zegrova, Trmka, Satra, Tacevac, Bajovica Lazovi, Dabinovac, Vukojevac, Prepolac, Krtok, Orlovac, Prevetica, Matarova, Merdare, Degrmen, Kutlovo, Kupinovo, Vasiljevac, Macja Stena, Trpeze, Dobri Do, Zagradje, Ivan Kula, Trn, Sekiraca dalje juzno ide opstina Medvedja a ni tamo nije bolja situacija nego kod nas polupusta i tamo sela uz administrativnu liniju sve od Stuble, Gajtana i Sponca do najjuznijeg Marovca u Kursumlijskoj opstini je stanje po brdsko planinskim selima lose i u drugim selima po dubini opstine ali ne mogu sva sela da nabrajam nego sam naveo ona najbliza administarativnoj liniji gde je stanje najgore a neka sela su vec duze vremena i skroz pusta nesto je bolje u selima prema Blacu i dolinom Toplice nizvodno od Kursumlije prema Prokuplju gde je bolja i plodnija zemlja ali ni tu nije stanje sjajno. Ali kako god bilo ranije je bilo ljudi ali neadekvatnim odnosom drzave prema selima u pogranicnom pojasu u zadnjih sto godina doslo se do sadasnje situacije da su sela pusta ili polupusta. Iako je mozda vec i kasno ali i bolje sad nego nikad trebalo bi da se neko ko je nadlezan za to a neko mora da postoji ne moze da postoji veliki problem a niko nije odgovoran za taj problem a i ako nije opstina nadlezna duzna je da uvidi i izanalizira problem onda pokusa da ga resi sama a ako ne moze uporno trazi pomoc od visih instanci. Postoji mnogo nacina da se resi problem ali pod hitno treba asfaltirati odredjene puteve obezbediti kvalitetnu struju i internet ljudima koji tu zive i onima koji mozda hoce tu da zive dovesti im vodu do kuce , ljudima koji su radno sposobni dati beskamatne dugorocne kredite za razvoj stocarstva ili poljoprivrede normalno uz kontrolu da li se sredstva namenski upotrebljavaju i razne podsticaje i stimulacije da mogu tu da opstanu da zive. Ovo bi trebalo da se odnosi na sva sela nase opstine a pogotovo na ona duz administrativne linije. Apsolutno ti uslovi treba da budu povoljniji i stimulativniji nego recimo u Pomoravlju ili Vojvodini posto su ovde na nasem terenu mnogo tezi uslovi a i srateski je bitno da ovaj kraj ne ostane bez stanovnistva. Znam da nisam napisao nista novo ali nadam se da ce neko od nadleznih ovo da procita i da mu moja zapazanja budu podsticaj da se preduzme nesto na oporavku naseg kraja.
Sramota me što moram da živim u ovakvoj Državi, da slušam priče kako niko nije jači od Države. E moja Državo nema sluha niko da te zaštiti a u skupštinu hoće da se poubijaju čija će guzi a da sedne u fotelju. Jadni moji građani, nije ovo politika odavno, ovo je biznis. Gradimo brze saobraćajnice, priznajemo RKS tablice, pa oni da se voze a nas će još vozati naša elita, jer smo im mi to dozvolili…
Svaki komentar na mestu i prilog takođe. E šta ga se dopisa pisalo i slalo i potpisa sakupilo i ništa..i onda se smeju sad se setili sela gde su bili do sad . Pametnom dosta kad čuje ovako nešto od onih od koje nešto zavisi. I onda se pričaju kome putevi kad nikog nema da prođe . I dok se tako bude govorilo ostaje seta mnogih što ne mogu do pradedovskog praga barem jednom godišnje.