U kategoriji Društvo, Kuršumlija, Poslednje Vesti.

Blago kuršumlijskog kraja: Manastir Presvete Bogorodice

Autor 30 avg 2020

KURŠUMLIJA- Na uzvišenju iznad reke Toplice, na ulazu u Kuršumliju, manastir Presvete Bogorodice, iako u ruševinama, odoleva vremenu kao beleg srpskog postojanja. Prvi od oko 200 zadužbina Nemanjića, podigao ga je Stefan Nemanja, između 1159. i 1168. godine. U njemu su boravile majka Svetoga Save Ana, monahinja Anastasija, Agripina Balšić i Mara Branković.

Bivši vladika niški Jovan, zatim vladika raško-prizrenski i administrator eparhije niške Teodosije i sadašnji vladika niški Arsenije, podržali su inicijativu da se manastir Presvete Bogorodice obnovi u skladu sa dozvolama od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture, da ponovo  živi liturgijskim životom i sabira narod pod svojim kupolama. Da li će manastir da se obnavlja ili će da se urade konzervatorski radovi a sagradi replika, zavisiće isključivo od dozvole Zavoda za zaštitu spomenika kulture, i projekata koji se urade.

Pročitajte i...  U ženskoj fudbalskoj reprezentaciji Srbije tri igračice iz Toplice

Inače,  Manastir Presveta Bogorodica sagradio je Stefan Nemanja na temeljima Vizantijske crkve iz 6. veka. Nemanja i njegova žena Ana, nakon povlačenja sa vlasti 1196. godine, zamonašili su se. Anastasija dolazi u Bogorodičin manastir, gde ostaje  pet godina a upokojila se 21. juna 1200. godien. Ovaj ženski manastir nije nikada pretvaran u muški. U manastiru je bila i monahija Agripina ( Miroslava), koja je poticala iz  porodice Balšića. Umrla je 22. oktobra 1332. i sahranjena kod manastira svetog Nikole. Kratko vreme u 15. veku, ovde je provela  i Mara, kćer despota Đurađa Brankovića. Carica Mara je bila žena turskog cara Murata drugog, koja je posle smrti muža dobila na upravljanje Toplicu i Dubočicu. Manastir i konaci srušeni su 1690. i 1737. Po legendi, jedan Turčin je u XVIII veku porušio deo crkve i napravio 20 metara niže vodenicu, „Isakovu vodenicu“, nabujala Toplica je ubrzu odnela. Na osnovu istraživanja Olge Zirojević znamo da je  po plaćanju godišnjeg prihoda, bio aktivan u periodu između 1455. i 1530. godine.

Pročitajte i...  Prosvetni radnici i učenici OŠ „Milić Rakić Mirko“ obeležili Međunarodnu akciju „Dan inteligencije“

Toplica se priključila velikoj seobi Srba 1690. godine pod Arsenijem Čarnojevićem i tada je ostala pusta. Pri oslobađanju Kuršumlije od Turaka 1878. godine, manastir je bio u ruševinama. Istraživanja su vršena 1921. a konzervacija 1948. godine. Iskopavanja koja su usledila 1951. pokazala su da je postojala i južna kula. Još za vrema Turaka narod se ovde okupljao na sabor na Veliki petak, jer Turci pošto je bio petak nisu dirali narod a ta praksa je ostala do dana današnjeg, zato se i ovaj manastir zove i Petkovača.

Osnova crkve ima oblik trikonhosa, na čijoj je istočnoj strani oltarska apsida, spolja trostrana, a iznutra okrugla. Bočne apside su polukružnog oblika, i spolja i iznutra. Crkva je prvobitno bila zidana samo opekom, zatim u 12. veku opekom i pritesanim kamenom a dva veka kasnije, obrađenim komadima peščara. Spolja je bila ukrašena kamenim skulpturama na kojima su bili prikazani motivi iz prirode. Južno od crkve nalazili su se manastirski konaci, a nešto dalje i bunar. Živopis u crkvi je potpuno uništen, mada o njegovom postojanju i bogatstvu likova svedoči austrijski slikar i putopisac Feliks Kanic. U blizini crkve pronađeni su razni predmeti: kopče, prstenovi, minđuše… kao i nadgrobne ploče.

Pročitajte i...  Mladi gimnastičari iz Prokuplja zablistali na takmičenju

 

 


Kratak url URL: https://toplickevesti.com/?p=485076

30 avg 2020. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

2 komentara za “Blago kuršumlijskog kraja: Manastir Presvete Bogorodice”

Komentari su zatvoreni

Reklame

Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up