Hodočašće na Krf u čast Solunskih ratnika

Ostrvo Krf je bilo ostrvo spasa za Srpsku vojsku 1916. godine. Mi ga i dalje tako zovemo dok ga Grci zovu Kerkira a Evropljani Korfi. Ostrvom su vladali razni evropski osvajači – Rimljani, Mlečani, Francuzi i Englezi, sve do ujedinjenja 1864. godine svih Jonskih ostrva sa Grčkom.

Posebno je zanimljivo da Turska Otomanska sila nikada nije uspela da osvoji Krf i pored viševekovnih pokušaja. Za Krfljane je jedino Srpska vojska bila strana prijateljska vojska od 1916. godine.                                                    Srbi rado dolaze na Krf, prvenstveno organizovano u grupama da posete mesta gde je boravila Srpska vojska u toku Velikog rata, mesta iskcavanju u Guviji, mesta boravka Moravske, Vardarske, Timočke, Šumadijske, Drinske i Dunavske divizije, njihova grobna mesta kao i spomen kosturnicu na ostrvu Vido sa plavom grobnicom, pa Srpsku kuću u kojoj se nalazi muzej i Srpski konzulat kao i druga turistička mesta. Odmah po iskrcavanju Srpske vojske sa brodova, teško oboleli i iznemogli prevoženi su na pusto ostrvo Vido da tamo skončaju svoj život, gde je prvih dana umiralo i do 300 srpskih mučenika. Prvo su ih površno sahranjivali u kamenjarima a potom sve odnosili u plavu grobnicu hladnog Jonskog mora. Brojke stradalnika su još uvek proizvoljne, od 5 do 10 hiljada srpskih mučenika,

O tom stradanju teorije zavera prisutne su i sada, da su masovno umirali posle dugog gladovanja i pešačenje pa kada su se “najeli kuvanog pasulja i hleba” masovno su umirali ili su prethodno vakcinisani a potom umirali. Po teoriji Jovanke Jolić vakcinisano je oko 5000 tih mučenika uz “stručnu pomoć i asistenciju” Ludvika Hiršfgelda poljskog Jevrejina. Jedini preživeli srećnik ovih teorija zavera bio je Radenko Savić iz Knjaževca koji nije hteo živ u plavu grobnicu. Kada su ga sa ostalima bacilli u hladnu vodu, osvestio se i povikao: “Gde sam ja ovo? Pomozite braćo”. Oni koju ga kao mrtvog bacilli u more skočili su u vodu i izvukli ga. Radenko se oporavio, ozdravio “probio Solunski front” i posle radio kao profesor u smederskoj Gimnaziji sve do penzionisanja. Umro je 1977. godine u Sokobanji gde je i sahranjen

Tek 1939. godine kada je izgrađen mauzolej i kosturnica na ostrvu iznad plave grobnice, eshumirana su sva lokalna groblja na ostrvu i zemni ostaci prenetu u kosturnicu mauzoleja. U njemu su upisana samo 1232 imena stradalnika najverovatnije po osnosu nađenih dokumenata kod umrlih vojnika.

Srpske divizije su bile raspoređene na više mesta po ostrvu i to: Moravska divizija u Isposu, Vardarska u Guviji, Timočka u Strongtili,  Šumadijska u Mesongi, Drinska u  Agios Mateosu i Dunavska u Vragonjetika.

Na mestu tadašnjeg boravka Drinske divizije podignut je još tada spomenih njihovim umrlim ratnicima a kasnije napravljen novi i veličanstveni na imanju koje je za te potrebe poklonio Grk Jonis Jonulos. Njemu u čast Srbija je postavila spomen bistu u njegovom rodnom selu. Mesto boravka Moravske divizije palo je u zaborav sve do pre neku godinu kada je postavljen spomenik Gvozdenom puku, koji je darivao Jovo Čolović iz Banje kod Aranđelovca od belog Venčanskog mermera. Spomenik je postavljen u porti lokalne crkve Kato Karakijani pored lokalnog groblja gde je nekada bilo groblje Moravske divizije do eshumacije.

Neizostavan je obilazak Srpske kuće gde je smešten muzej u konzulat Srbije. Počasni konzul Sbije, gospodin Ljubomir Saramandić dočekuje sve posetioce i pripoveda o prošlim vremenima, mukama i patnjama Srpske vojske tih ratnih godina na Krfu. Njega sam upoznao u ranijim posetama, povodom obeležavanja stogodišnjice prelaska preko Albanije a potom povodom stogodišnjice proboja Solunskog fronta. Bile su to protokolarne svečanosti Grčke i Srpske vlade sa svim počastima. Ovom prilikom smo se malo bolje upoznali jer je to njegovo vreme dozvoljavalo. Zamolio sam ga da kada dođe u Srbiju poseti prvoizgrađeni spomenik Gvozdenom puku u Igrištu. Obećao je da će da dođe i održi predavanje, prvenstveno u nekoj školi ili drugom prikladnom mestu u Kuršumliji. U kontaktu smo.

Svakim odlaskom na ovo ostrvo spasa za srpski rod uvek saznam i nove detalje. Ovoga puta mesto boravka Moravske divizije u mestu Dasia i Ipsos. U skorije vreme tu je postavljen po prvi put spomenik Gvozdenom puku Moravske divizije. Moja grupa je po prvi put obišla ovaj spomenik.

Krf ima i dva najznačajnija svečana događaja u toku godine. Prvi je veličanstvena proslava Vaskrsa (slave ga istoga dana kao i mi a ostale praznike po drugom kalendaru) i gradsku slavu Sveti Spiridon, 25. decembra. Tada imaju najviše poseta iz celog sveta.

Tokom boravka na Krfu susretali smo se sa mnoštvom srpskih hodočasnika, prvenstveno školskim ekskurzijama koje obilaze već navedena mesta. Ovde borave pojedinačno i drugi srpski turisti koji takođe obilaze ova mesta. Cene usluga i hrane slične su našim a grad je velika morska luka za putničke brodove, kruzere i trajekte. Istočna obala je autoput za putnički saobraćaj kroz moreuz širine oko 2 km između Casiopija na Krfu i Sarande u Albaniji. Povezuje ih brodska linija više puta u toku dana po ceni od 15 evra u jednom pravcu. Teretni morski saobraćaj – trgovački brodovi, tankeri, ratni i ostali brodovi plove zapadnom obalom ostrva iz Sredozemnog u Jadransko more. Ostrvo ima oko 200 km morske obale sa lepim plažama. Ulice i putevi po čistoći i održavanju nisu za pohvalu a povoljnost je u tome što se tamo može stići za samo 50 minuta leta avionom sa Niškog aerodroma, za  razliku od putovanja autobusom koja traju veoma dugo.

Ovoga puta putovali smo sa turističkom agencijom Halo Travel. Zaslužuju pohvalu za organizaciju i kvalitetan program sa vodičem Vladom.

(Putuje i zapisuje; Radovan Radovanović -Sagonjevo)