Mnogo višanja, mnogo i muka

PROKUPLJE/RESINAC – Ovih dana u voćnjacima širom Toplice privodi se kraju berba višanja. Samo u dalekoj viziji dr Branislava i dr Branislave Pavićević mogli su da naslute da ce biti ovde zasadjeno više od dva miliona stabala višnje, kad su šezdesetih godina prošloga veka otkrili u blizini Oblačinskog jezera, kultivisali i dokazali isplativost gajenja ove niske, plemenite voćke, koja daje obilje roda uz relativno mala ulaganja.

To je sada u svetu poznata „oblačinska višnja“. Zahvaljujući njoj, mnoge porodice opstaju u ovim teškim vremenima.

Prošle godine višnja se otkupljivala i po 100 dinara za kilogram, pa su višnjari uzele dobre pare: od pet-šest do preko stotinu hiljada evra. Dobro su prošli i berači. Ova godina jeste rodna, ali je cena upola niža, što zbunjuje ovdašnje voćare.
Na terasi prelepo uređene kuće Dragice i Zorana Stankovića u selu Resincu kod Prokuplja zatičemo nekoliko proizvođača višanja iz okolnih sela. Došli su da se raspitaju šta se događa i sa cenom, ali i sa bubama nazvanim žilogriz, koje su počele da uništavaju čitave voćnjake.
Stankovići imaju zasade višanja na više desetina hektara i najveći su prozvođači ovog voća na jugu Srbije. Samo u prošloj godini izvezli su smrznutu višnju u vrednosti od preko 1,1 milion evra. Zoran i brat mu Goran razvili su ovu proizvodnju tako da su postali uzor za sve višnjare ovoga kraja.
Stankovići su ovde odrasli i tu ostali. Njihova kuća bila je uvek ugledna: deda Miodrag bio je seoski kovač, otac Živojin je radio u ciglani, a on, brat i sestra Zorica su naučili, kaže, da se rad uvek ceni i da samo on može da donese sreću čoveku. Zoran objašnjava da se za gajenje višanja opredelio još 1996. godine, računajući da robna proizvodnja mora da donese i pristojne prihode. Tako je i bilo.

-Ja jesam najveći proizvođač višanja, ali i čovek sa najviše briga, to je sigurno. Jer, u poljoprivredi, a u voćarstvu posebno, danas ništa nije izvesno. Još 2010. godine doneti su propisi o stimulisanju robne proizvodnje. Do danas ni dinar nismo dobili. Ali, česte promene poreske politike dovešće nas do toga da sve napustimo. Zamislite, sada mi seljaci moramo da vodimo i dvojno knjigovodstvo! Prvo su nas ubedili da registrujemo domaćinstva. Onda su nas uveli u preduzetnike a to znači i vođenje poslovnih knjiga. Kao, ukinuli nam poreza na katastraski prihod, ali su zato uveli na dohodak. Tako počinje krah poljoprivrede – kazuje Zoran Stanković i dodaje da je za više od milion evra, koje je doneo državi, a da mu ona ni u čemu nije pomogla, umesto da ga pohvale ili nagrade, on mora da plati 8 odsto na ime PDV-a, a ako računa da mu ni stimulacija nije isplaćena, na gubitku je skoro 20 odsto. A to što u sezoni angažuje i do 400 radnika, računaju samo poreznici, jer i na njihove dnevnice mora da plati porez.
-Cenu višanja diktira tržište. Od kad se ovde u Velikoj Plani održava „Višnjijada“, promenila su se četiri ministra poljoprivrde i sva četvorica su izgradili po jednu hladnjaču, na rečima. Da ih ima i višnje bi se prodavale kad im je cena povoljana – kaže Stanković.
On, i seljaci gledaju teglu sa bubama žilogriz, koje sve više uništavaju višnjike, i ne znaju kako da im doskoče. Nema još ni preporuke stručnjaka, pa porezi i ove štetočine, kažu, prete da unište zasade višanja u Toplici.
Svaka muka navalila na seljaka, vele, pa nije čudno što i Resinac u 120 domova ima manje od sto onih sa biračkim pravom. I ovo selo, iako nedaleko od puta Niš-Kuršumlija, polako ali sigurno prazni se sve više.
(Tekst I foto Dragan Borisavljević)