Naša lepa Srbija: Put do Nebeskih stolica

Nedelja je dan za odmor i razonodu pa tako prošle dedelje po veoma lepom i sunčanom danu pođem sa društvom uz reku Toplicu do njenog izvorišta.

U Brzeću htedosmo da skratimo put žičarom-gondolom do Kopaonika ali tu nastadoše određene poteškoće. Kod žičare nema žive duše, ogradili se nekakvom mrežom i napisali da neće raditi predstojećeg vikenda, neodređenog. Lepo napisano ali nerazumljivo. Moje komšije iz Sagonjeva Gorgina i Tine po treći put pokušavaju da se provozaju ovom gondolom ali nemaju sreće. Nastavismo put oko do Kopaonika i ispade da je i ovde preko preče a naokolo bliže.

Na planini-nacionalnom parku prirode pravi građevinski haos. Savremeni urbanisti uz pomoć svojih bogatih mentora grade sve i svašta. U tom urbanom haosu jedva nađosmo puteljak za Nebeske stolice. U tom pravcu idu samo najhrabriji turisti-avanturisti. A kada se posle dužeg pešačenja tamo stigne, to je pravi raj na zemlji i samo je nebo iznad nas. Prvi put nam se ukazala čast da sednemo u pravu stolicu na oko 2000 metara visine, kod Pančićevog vrha.

Obnovljeni su temelji hrama Svetog Prokopija iz doba Nemanjića, kada je ovde bilo veliko saborište. Još uvek je tako, narod se ovde okuplja svakog 21. jula.

Jedinsteven je pogled sa saborišta Nebeske stolice do Jastrepca, Stare planine, Radana, kosovskih planina a Treska i Crna čuka deluju u nizini kao mala brdašca. I priroda je ovde izdašna sa najboljom borovnicom. Još uvek ima svežih bobica i retkih berača a vode je u izobilju. Mala izvorišta su samo nekih stotinka metara ispod Pančićevog vrha i to su počeci vodenih tokova naše reke Toplice.

Podnevnu kafu sa ratlukom smo izbegli u kojekakvim kulama sa više zvezdica po cenama od oko 360 dinara, klot kafa, pa to učinismo kasnije u drumskoj kafani u Đerekaru po narodnoj ceni.

                                                                                                                                                                                                                                 Proći preko Mramora a ne svratiti da vidimo prvi i jedini vodopad Toplice nije pristojno. Na toj strmoj trasi puta sada moćne mašine prave šumsku magistralu.

Kod vodopada Jelovarnik zatekosmo i druge turiste-avanturiste koji su prešli daleki put da se dive ovoj lepoti. Mi produžismo šumskom magistralom prema “administrativnoj liniji” i naiđosmo na rudnik i manju grupu rudara. Kažu da je to deo rudnika “Belo brdo”. Oni ulaze u rudarski tunel ispod “administravne linije”, pod zemljom kopaju, ruda ide tamo a oni se vraćaju ovamo. Sa njima popričasmo o svemu i svačemu a jedan od njih nam ispriča i o saborištu gore na Nebeskim stolicama. Od malena ide na taj sabor uzbrdo pešice po nekoliko sati ali je sve manje naroda zadnjih godina. Zemljište hrama Svetog Prokopija je na katastarskoj parceli njegove familije i žele da je trajno poklone i predaju crkvi.

U vreme Nemanjića i na Kopaoniku je bilo dosta rudnika pa je ostalo verovanje da je Sveti Prokopije zaštitnik i rudara a oni ga i sada poštuju i slave u ovim krajevima.

Moja poruka; Posetite Nebeske stolice na Kopaoniku samo po lepom vremenu. Imaćete lep pogled doline Toplice i šire i doživljaj za pamćenje. I to su lepote Srbije.

(Putuje i zapisuje Radovan Radovanović, Sagonjevo)