Nedostatak mikroelemenata u proizvodnji pšenice
Svaka biljna vrsta ima određene specifičnosti u pogledu hranljivih elemenata i one se menjaju u zavisnosti od faze razvoja biljke. Nedostatak hranljivih elemenata u početku se ispoljava početnim simptomima nedostataka koji su specifični za pojedine hemijske elemente. Biljka postepeno žuti, a ozbiljni nedostaci stvaraju kržljave biljke što na kraju rezultira znatnim smanjenjem prinosa i kvalitetom ploda.
Preporuka je da se svake treće-četvrte godine odradi agrohemijska analiza zemljišta i na osnovu dobijenih rezultata primeniti pravilnu ishranu biljaka. Koja su to hraniva koja su biljci potrebna? To su makro i mikroelementi. Makroelementi su hemijski elementi koji su biljkama potrebni u većim količinama i uglavnom se koriste za izgradnju biljke kao strukturna komponenta ćelije, masti, proteina, enzima, hlorofila i slično. Mikroelementi su hemijski elementi koji su takođe bitni za normalan rast i razvoj biljke ali su biljkama potrebni u manjim količinama.
U ovoj temi malo detaljnije ćemo opisati značaj mikroelemenata u proizvodnji pšenice.
Mikroelementi su značajni za ishranu pšenice jer deluju kao kofaktori enzima, pojačavajući metaboličke procese poput fotosinteze, sinteze DNK/RNK i sinteze proteina, što na kraju povećava prinos i kvalitet proizvoda.
Esencijalni mikroelementi za pšenicu uključuju: cink (Zn), mangan (Mn), gvožđe (Fe), bakar (Cu), bor (B) i molibden (Mo). Njihov nedostatak narušava rast, smanjuje veličinu i težinu zrna, smanjuje sadržaj hlorofila i negativno utiče na celokupni razvoj biljke.
Ključne uloge specifičnih mikroelemenata:
Cink (Zn): ključan za metabolizam DNK i RNK, sintezu proteina i deobu ćelija. Povećava otpornost na sušu i poboljšava metabolizam azota.
Mangan (Mn): važan agens u ishrani nitratima i amonijakom, i komponenta fotosintetskih proteina i enzima. Utiče na strukturu hlorofila i doprinosi boljoj veličini i težini zrna.
Gvožđe (Fe): značajan za sintezu hlorofila i ključan za proces fotosinteze, transport kiseonika, i učešće u brojnim enzimskim reakcijama i procesima disanja.
Bakar (Cu): neophodan za enzimske reakcije i poboljšanje prinosa. Učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata i belančevina, stvaranju hlorofila i boljem oprašivanju.
Bor (B): važan za transport šećera, formiranje cvetova i plodova, te za strukturu ćelijskih zidova. Molibden (Mo): važan za fiksaciju azota, učestvuje u sintezi proteina, poboljšava zdravlje biljaka, otpornost na stresove i gljivična oboljenja.
Posledice nedostatka mikroelemenata:
Nedostatak mikroelemenata može poremetiti sposobnost biljke da vrši fotosintezu. Ključni metabolički procesi, uključujući sintezu DNK, RNK i proteina su negativno pogođeni. Nedostaci dovode do smanjene površine lista, manjih zrna i manje težine zrna, što utiče na ukupan prinos biljaka. Nedostatak mangana I gvožđa može dovesti do nižeg nivoa hlorofila, što utiče na zdravlje biljaka i smanjenu fotosintezu.
Smanjena otpornost na sušu je značajan problem za biljke, posebno u regionima ili godinama sa manjom količinom padavina.
Pozitivan uticaj mikroelemata:
Pravilna ishrana mikroelementima direktno dovodi do većeg prinosa zrna pšenice. Proizvedeno zrno je
boljeg kvaliteta, sa većom hranljivom vrednošću i poboljšanim organoleptičkim karakteristikama.
Uravnotežena primena mikroelemenata poboljšava efikasnost drugih đubriva, što dovodi do boljeg
zemljišnog okruženja i povećane produktivnosti useva.
(Autor: Savo Došović, dipl. Ing. poljoprivrede, PSSS Kuršumlija)
