Nema tih para koliko vredi stara toplička potočara
Okreće točak vodenice sila Backe reke, koja izvire podno Kopaonika. Tu u Tularu, selu u blizini Prokuplja kao da dobije najveću snagu da samelje žito. Vodenicu od pečene cigle još su u 19. veku sagradili Turci, a nakon oslobođenja Toplice od Turaka 1878. godine oživele porodice Tatić i Jaćović. Danas Jaćovići gazduju i predano rade. Zoran, njegov sin Milan i bratanac Luka nastavljaju ono što su davno preci započeli i neće da dozvole da vodenički točak stane.
Ušuškana među bagrenjem, hrastom, topolama, jablanima i starom vrbom, vodenica se nalazi na međi između sela Tulare i Bace, katastarski sada pripada Bacu, između Prokuplja i Kuršumlije. Svi vlasnici vodenice bili su iz Tulara i iz tog razloga brend brašna koji se ovde melje nosi naziv ,,Vodenica potočara Tulare“. Da bi se došlo do vodenice prolazi se kroz selo Tulare, a tu se nalazi put. Backa reka izvire po dno Kopaonika, kako reka prođe kroz koje selo oni joj tako daju naziv Čungulska, Tmavska, Backa… Planinska reka koju mrena, krkuša i klen vole. U krošnjama drveća ptice, čuje se veseli cvkut sojke i slavuja, vrabca i goluba, i odomaćenih lasta, koje su svile gnezda, tu su da ostanu… Priču o vodenici počinjemo vraćanjem u davnu prošlost.
„Vlasnici vodenice bili su članovi porodice Tatić i porodice Jaćović. Samo Tatići su od 1878. do 1927. bili vlasnici. Moj pradeda Milan Jaćović je 12. novembra 1927. godine otkupio polovinu vodenice od Tatića, još čuvamo taj ugovor. Ja sam nasledio 2/6 vodenice i sada sam većinski vlasnik, vodenica ukupno ima 5 vlasnika , ostali poseduju po 1/6 (njih četvoro). Trenutno se bavim poljoprivredom, ratarstvom, ovčarstvom, uzgajam voće i ono najbitnije bavim se proizvodnjom integralnog brašna“, priča za Plodnu zemlju Zoran Jaćović.
Kao dete dosta vremena je provodio u vodenici. Danas ima lepe uspomene, a one su uticale da ispuni želju i „merak“ da se vodenički točak pokrene.
„I moj otac Živojin Jaćović imao je snažnu volju i njega su vukle uspomene da u svojoj osmoj deceniji se pokrene i da vodenica ponovo radi, nadao se da vodenički točak neće nikada prestati da se okreće. Od njega sam naučio zanat, kako se klepa kamen i ostale vodeničke poslove. To prenosim na mlađu generaciju, jer vodeničarski zanat prenosio se i prenosi sa kolena na koleno“.
Vodenica je radila sve do 1990. kada je naišla velika voda i odnela jaz. Zoran je imao veliku želju da je obnovi, pitao je i ostale naslednike, ali oni nisu bili zainteresovani.
„Tako da sam 2015. započeo obnovu uz pomoć oca Živojina, brata Duška, sina Milana i bratanca Luke i 2017. godine je vodenica ponovo promlela i nadamo se da više nikada neće da stane. Za rad u vodenici angažovani smo sin Milan, bratanac Luka i ja.“
Selo Tulare trenutno ima oko 150 stanovnika, starija populacija koja provodi penzionerske dane.
Mlađi ljudi u selu bave se uglavnom poljoprivredom. Dok je nekada radila fabrika Milan Toplica selo je bilo živo,a kako se ugasila fabrika tako se i ugasilo selo. Na žalost gasi se i dalje.
Jedan od razloga osim da sačuva ono što su generacije Jaćovića stvarala bila je i Zoranova želja da počne da proizvodi kvalitetno brašno pre svega za porodicu. Kasnije je to preraslo u posao. Obnova je zahtevala i vreme i novac.
Bio je to dug dvogodišnji period. počevši od prepokrivanja krova. veoma težak i izazovan zadatak je bio raskrčiti vadu ( prim. aut kanal kroz koji protiče voda) dužine 300 metara koja je sva bila urasla u trnje, zatim smo je i produbili. izgradili smo kompletan jaz i to dva puta. rezervoar vodenice je morao da se renovira i betonira. i sve dotrajale delove koji pokreću kamen morali smo da izmenimo. doveli smo sami struju do vodenice od kuće u dužini od 800 metara. trenutno su u toku radovi malterisanja unutrašnjosti vodenice, od posledica prošlogodišnjih poplava. trudili smo se i trudimo se da zadržimo autentičan izgled vodenice.
Za ulaganje su koristili sopstvene izvore. U više navrata su tražili pomoć od opštine za put do vodenice i za njenu obnovu međutim uvek su ih odbijali.
„Takođe prošle godine pretrpeli smo ogromnu štetu od poplava gde nam je reka ponovo odnela jaz, ušla u vodenicu i odnela nam neke etno predmete koje smo skupljali godinama, oštetila zidove, koš. Iz opštine ni dan danas se nisu udostojili ni da nam odgovore na naš zahtev za naknadu štete od prošle godine…“
U vodenici se melje kukuruz – beli, žuti, osmak, pšenica, raž, ječam, heljda i spelta. Sve Jaćovići proizvode osim heljde, koja ne uspeva i spelte, za čiju obradu nemaju ljuštilicu.
Ono čime se ponose jeste da su i sačuvali staru autohtonu sortu kukuruza osmak (osmoredac). Seju na desetak hektara. Za mlevenje džaka od 50 kilograma potrebno je oko sat vremena, mada sve zavisi od kvaliteta žitarica i krupnoće brašna. Da bi se dobio kilogram brašna potrebno je 1,2 kg pšenice. Ostatke koji se ne samelje koriste za ishranu ovaca. Kada imaju vremena melju i uslužno, cena je 15 dinara po kilogramu žita. Uglavnom meštanima, ali donose i ljudi iz različitih delova topličkog okruga.
-Cena brašna zavisi od vrste i kreće se od 120 – 300 dinara za kilogram. Trudimo se da cene budu pristupačne, pre svega da ispratimo životni standard naših zemljaka, jer veliki broj broj mušterija su oni, dolaze kući po brašno, a standard u Topličkom kraju je dosta niži u poređenju sa većim gradovima. Brašno prodajemo putem interneta i idemo po bazarima u različitim gradovima (Niš, Beograd, Kragujevac, Novi Sad). Izašli smo našim kupcima u susret zbog skupih poštarina pa smo se odlučili da za sve veće pakete od 15 kilograma mi plaćamo poštarinu. Dosta nam u prodaji pomaže i udruženje ,,Mali proizvođači hrane u Srbiji“. Kupci mogu naše brašno da naruče pozivom na telefon ili preko društvenih mreža.“
Kažu da brašno koje se dobije u vodenici ne može porediti sa industrijskim, a Zoran to objašnjava ovako:
„Glavna razlika je u tome zato što je kod vodenice sporo i hladno mlevenje i ne dolazi do paljenja i pregrevanja brašna kao kod električnih mlinova. Na taj način čuvaju se hranljivi sastojci, uključujući vlakna, minerale, vitamine, a i brašno sadrži manje ugljenih hidrata i sećera“.
Pitamo koji ih problemi muče, kako ih rešavaju…
„Uglavnom smo sve velike probleme rešili sami. Trenutno najveći problem nam je put koji je atarski. Dužine je kilometar i kada padne kiša nije moguće proći njime, takođe i zimi je veliki problem stići do vodenice zbog blata, turisti zbog rupa teško i leti mogu stići autom do vodenice. Mi svaki put koliko možemo nasipamo put peskom, ali nedovoljno. Potrebna su još ogromna ulaganja u renoviranje objekta, ali mi koliko možemo ulažemo. Takođe, plaše nas i ove klimatske promene i zbog vodostaja i prinosa i kvaliteta žitarica. Ali, ne gubimo nadu, izborićemo se!“, poručuje Zoran Jaćović za Plodnu zemlju dok sa osmehom dočekuje goste iz daleka koji su čuli za vodenicu potočaru i punog srca došli da je obiđu. Da vide gde se melje kukuruzno brašno od kog prave tako ukusnu proju.
(Izvor: plodnazemlja.com)
https://plodnazemlja.com/2024/09/30/zoran-jacovic-vodenica-potocara-tulare-jos-pevaju-ptice-oko-vodenice-nema-tih-para-koliko-vredi-stara-toplicka-potocara-u-cemu-je-tajna-domaceg-brasna/?fbclid=IwY2xjawFnwM1leHRuA2FlbQIxMQABHRBJAZZBQvg2K5tsI23F66Ra8P5Fp51C5zFzTY_GACxemq7hZiG1_xiq8Q_aem_eay5l31T1cL8F-5f724RLA
Veoma lep tekst. Uvek mi je drago kad pročitam neki tekst kako neko domaćinstvo, neka porodica u našoj lepoj Toplici složno živi i napreduje. Posebno je prijatno kad se vidi da se obnavljaju kuće pradedovske ili neki drugi objekti. Još je bolje kad takvi objekti posluže i u komercijalne svrhe pa pomažu ostvarenju boljeg standarda neke topličke porodice. Tako da i u ovom slucaju želim puno uspeha u radu porodici Jaćović i Tatić. Imam samo jednu dobronamernu sugestiju na njihovu po mom mišljenju neopreznu izjavu na početku teksta. Naime na početku teksta gospodin Jaćović kaže ,, vodenicu od pečene cigle još su u 19. veku sagradili turci a nakon oslobođenja Toplice od turaka 1878 godine oživele je porodice Tatić i Jaćović … ,, itd, itd. Poštovani prijatelju meni lično je većina toga sto ste ispričali veoma lepo, dobro i pozitivno međutim neke stvari ste verovatno nenamerno pogrešili. Nažalost kakva su vremena mislim da je Vaša izjava slučajno nesmtrena i neoprezna. I mislim da bi svi mi trebali ubuduće da pazimo šta i kako izjavljujemo. Po meni niste uopšte trebali da navedete podatak da su turci sagradili vodenicu u 19. veku. Prvo iz raѕloga što je to štetno za Vas i sve nas prtetostavljate zašto. Drugo ni Vi ni Vaši preci nisu mogli da znaju da su turci sagradili tu vodenicu tad i tad pošto turci kad su pobegli iz Toplice 1878 nisu sigurno ostavili građevinsku dozvolu sa datumom gradnje vodenice i posedovnim listom iz katastra pošto to sigurno nisu imali. A ajde da kažemo da su imali posedovni list a nisu pošto toga nije bilo u turskoj ali i to bi bilo bespravno pošto su vodenicu sazidali na otetoj Srpskoj zemlji koju su protivpravno zauzeli proteravši Srbe iz Toplice u takozvanoj Velikoj seobi Srba, Prvoj i Dugoj 1740 godine. Tako da ako ste hteli da se pozivate na istoriju mogli ste da kažete da je tu bila vodenica još ѕa vreme pre seobe Srba koju su izgradili Srbi jer zaboga u Toplici pre 1740 nisu živeli ni turci ni šiptari već samo i isključivo Srbi e kad su se delimično u neka sela posle 1740 silom naselili šiptari oni su možda kako vi kažete popravili i koristili neko vreme vodenicu koju su nekad sagradili Srbi koji su nekada živeli u Vašem sadašnjem selu pošto su valjda i Srbi koji su tu živeli pre turaka valjda složićete se morali da jedu hleb. Još je gora varijanta da su je sagradili šiptari pošto je poznato da su oni rušili Srpske Pravoslavne crkve po Toplici i pravili sebi kuće i vodenice. Jedan od sličnih primera je opisan pre neki dan ako ste čitali Topličke novine u tekstu Manastir Presvete Bogorodice kako je neki turčin ili šiptar isa porušio Manastir Presvete Bogorodice i od cigli tog manastira napravio malo niže vodenicu koju je kasnije odnela voda. Moguće je i da je i kod Vas neki turčin to radio rušio neku obližnju crkvu pa gradio sebi vodenicu pošto nisu turci bili poznati kao neki vredni graditelji već kao rušitelji, teško da bi se oni zamajavali pravljenjem i pečenjem cigle pre bi nešto rušili i otimali. Zato se Vi bolje držite priče da je tu bila stara Srpska vodenica još iz vremena vojvode Milana Toplice koji je tu neposredno iz Vašeg kraja. U suprotnom ne bi valjalo da vam nekad u nekom kontekstu neki Šaban Tulari i Fadilj Baca zatraže papire od vodenice, ne prizivajte ih. Znate li kako se zove predsednik njihove skupštine, ne znate mislim Fadilj Konjuvca. Nikad ne fali opreznosti. Iskreno Vam želim puno uspeha u radu ovo je sve krajnje dobronamerno.
Poštovani Nešo,
hvala Vam na komentaru i sugestiji.
Slažem se da je možda moja izjava ,, da su je sagradili turci“ nepromišljena, ali ona je korišćena samo u kontekstu da bi se ukazalo na starost objekta.
Prema rečima predaka 1878. oni kada su došli, tu je bio prisutan objekat.
Prema istorijskim zapisima na području našeg sela nisu postojala srpska naselja ni za vreme Prve, a ni Druge seobe Srba.
Prva srpska naselja formirana su tek nakon oslobodjenja Toplice od turaka, odnosno 1878. Na području sela bile su šume, koju su doseljenici 1878. dobili od kneza Milana Obrenovića zbog svog angažovanja na oslobodjenju toplice od turaka.
Postovani Zorane Jos jednom zelim da Vas uverim da su moje sugestije dobronamerne i mislim u interesu svih nas toplickih Srba bar kako ja to shvatam. I moj pradeda se naselio u Toplici posle oslobodilackih ratova od 1876-1878 koje su vodili zajedno Srbija, Crna Gora i Rusija protiv Turske kada je oslobodjena Juzna Srbija a Srbija je posle tih ratova na Berlinskom kongresu priznata kao nezavisna drzava. Sta mene muci, muci me kratkotrajno secanje i kod mene i kod vecine nas Srba a koje je na nasu stetu. Do skoro je bilo da nam je stvaranje sveta i istorija pocinjala 1941 a nije, ziveli su nasi preci i imali i uspone i padove i pre toga. Mi, bar vecina Toplicana koji volimo istoriju pocinje nam istorija Toplice 1878 godine a nije tako i nije dobro da ne znamo kako je bilo ranije, posto to neznanje bude na nasu stetu. Naime Slovenska plemena naselila su skoro citav Balkan od 5 do 7 v. n. e. Ovaj nas deo naselilo je Slovensko pleme Srbi i vremenom manje ili vise s manje ili vise muke osnivali su tu svoje drzave borili se sa susednim plemenima nazalost nekad i medjusobno. Primili smo Hriscansku veru preuzeli smo Vizantijsku kulturu, umetnost, arhitekturu i napredovali koliko smo mogli i umeli. Procvat su Srbi doziveli pod slavnom dinastijom Nemanjica a vrhunac moci Srpska drzava je imala za vreme Cara Stefana Dusana Nemanjica. Nazalost posle njegove smrti Car Stefan Uros Nemanjic nije uspeo da zadrzi jedinstvenu carevinu nego su je nejedinstveni velikasi rasparcali na vise delova. Toplica i Kosanica pripale su slavnom Knezu Lazaru. Elem cinjenica je a za to postoje i sacuvani pisani dokumenti iako je mnogo toga unisteno da su Toplica, Kosanica, Jablanica, Rasina, Dubocica bile za to vreme prilicno gusto naseljene Srbima jos u vreme Velikog Zupana Stefana Nemanje a do Kneza Lazara je bilo sigurno jos vise stanovnistva. Postoje istorijski spisi koje su pisali trgovci dubrovcani da je recimo Novo Brdo bilo za to vreme velik i veoma razvijen grad. Nazalost tragicnim spletom okplnosti zbog nase nesloge potpali smo u tursko ropstvo. Ali narod je nastavio da zivi.Turci su bili specificni okupatori surovi i krvavi u bici i posle bitke u osveti ali kasnije su ostavljali narod da zivi na miru a oni su uspostavljali svoju vlast uzimali porez i odlazili u dalja osvajanja. Normalno nisu oni bili dobri ili humani ili postovali neka prava nego im je trebao mir u pozadini i trebao im je narod koji ce ropski da radi da cuti i da placa razne poreze i kuluke da bi oni mogli lepo da zive i da vode dalje ratove i osvajaju sledece zemlje. Nisu se oni mnogo bavili kulturom aritekturom privrednim razvojem oni su bili osvajaci cija se moc zasnivala na ropskom radu pokorenih naroda. Tako je narod trpeo i ziveo podizuci povremeno i ustanke sve do Astrijsko Turskog rata 1683-1699 godine i Austrijsko Turskog rata 1735-1739 godine kada su u oba rata Srbi masovno ucestvovali na strani Austrije. Plaseci se osvete Turaka posle tih ratova usledila je prvo Prva pa onda Druga Velika Seoba Srba 1740 godine, kada su kao posledice tih seoba ostali polupusti nekadasnji centralniu krajevi Srpskog carstva Kosovo, Metohija, Toplica, Kosanica, Jablanica, Dubocica, Reke, Niski kraj, Vranjska kotlina, Skopski kraj, Kumanovski kraj, Tetovski kraj, i tako dalje. Nije da niko nije ostao ali mnogi gradovi, sela i uopste krajevi ostali su polupusti tako da imate u tadasnjim spisima opise da su mnogi krajevi zarasli u trnje i sumu. Takvu situaciju su iskoristili turci i postepeno poceli u te Srpske polupuste krajeve da naseljavaju poislamljene Albance iz planinskih krajeva Severne Albanije. Posto su njih zbog prelaska na islam smatrali svojima a i oni sami su se identifikovali s turcima i turskom drzavom prihvativsi je kao svoju i sprovodili su u praksi interese turske drzave kao svoje. Naseljavanje albanaca pocelo je postepeno posle Velike seobe Srba ali je teklo relativno brzo ali ne u danasnjem smislu reci nego u tadasnjim uslovima. Na primer prvo se spustio neki albanski fis u Metohiju pa kad su se razmnozili za recimo dvadeset godina deo fisa predje na Kosovo pa opet kroz dvadeset godina predje u dolinu Laba pa za dvadeset godina u dolinu Toplice ili Kosanice itd. A nekada je to islo i mnogo brze u zavisnosti od velicine tog fisa ili porodice. Ja sam davno u jednoj knjizi imao prilike da procitam put jednog njihovog fisa od silaska u Metohiju preko preseljenja u dolinu Laba pa onda u Toplicu u neko selo ispod Jastrepca pa onda su se preselili u okolinu Aleksinca i to sve recimo za pedeset sezdeset godina to je strahovita brzina posto su imali dobar natalitet bilo ih je dosta a imali su podrsku od turskih vlasti a bili su zeljni dobre zemlje tako da su dolaskom u recne doline gde je dobra zemlja bili veoma zadovoljni brzo su se razmnozavali posto su imali po vise zena a imali su podrsku od turskih vlasti da rasteraju domace Srpsko hriscansko stanovnistvo ako im je smetalo u sirenju imanja. Jednostavno bi Srbe silom proterali ako bi se bunili bili bi ubijeni suda nije bilo sud je bio njihov . Srbi su bili prinudjeni da beze u planinska sela gde je neplodna zemlja ka Kopaoniku ili dalje na sever ili zapad. Tako je bilo u Toplici i u mnogim drugim krajevima. Kada je Srpska vojska oslobodilam Juznu Srbiju i Toplicu 1878 godine albanci znajuci kakve su sve zlocine cinili pobegli su zajedno sa turskom vojskom. A prema tadasnjim hronicarima Srbe starosedeoce koje je zatekla vojska prilikom oslobodjenja 1878 godine bilo je kako kaze hronicar tesko gledati koliko su bili u teskom stanju jadni, bedni, izmuceni ziveli su u nekim bednim kolibama pokrivenim slamom svi mrsavi gladni i bedni neuhranjeni neuki i nepismeni, hronicar pise da su Srpski vojnici bili zabezeknuti stanjem Srba starosedelaca. Posle oslobodjenja 1878 godine Srpska vlada je organizovano naselila Srbe iz raznih Srpskih krajeva da popuni nenaseljene krajeve i da Srpskim stanovnistvom naseli pogranicne predele prema granici s turcima. Tako da su u Toplici naseljeni Srbi iz raznih krajeva iz Raske oblasti iz Zapadne Srbije iz Crne Gore iz Hercegovine iz Vojvodine itd a bilo je i Srba koji su prebegli s Kosova , Metohije, Makedonije koji nisu vise mogli da trpe turke pa su prebegli u sada oslobodjenu Toplicu.
Zasto ovoliki uvod pa zato sto je moj licni stav da ne zelim da cujem price eto pre nas tu u Toplici ziveli su turci ili siptari eto tu je bila njihova kuca ili dzamija ili vodenica to je njihovo. Pa nije njihovo to je nase Srpsko mi tu zivimo petnast vekova u kontinuitetu najmanje a mozda i vise a oni jesu silom i bespravno dosli i ziveli neki od njih na nasoj zemlji koju su privremeno okupirali posle 1740 i najdalje do 1878 godine i normalno nisu svuda u svakom selu ziveli toliko dugo negde su ziveli mozda sto godina negde sedamdeset a negde dvadeset ima planinskih sela gde uopste nisu ziveli posto je tu bila losa zemlja manje ih je interesovala a i nisu u tom intervalu mogli da nasele sva sela. Na kraju otisli su iz Toplice zauvek 1878 godine. Ali ja licno eto navescu ponovo primer od pre neki dan iz teksta u Toplickim novinama Manastir Presvete Bogorodice srusio je neki turcin isa. Srusio je taj manastir da bi sebi podigao vodenicu a nije to jedini primer Manastir Svetog Nikole srusili su isto neki turci sulj krvesa i mula halil kao trazeci neko blago ili im je trebao gradjevinski materijal a pre toga su turci srusili kupole na oba ova manastira a koliko su porusili manjih crkava pitaj Boga nijedna nije bila cela kad je Toplica oslobodjena a ima ih na stotine. Pa jesu li kod Prizrena srusili Manastir Svetih Arhandgela zaduzbinu Cara Dusana i od tog kamena pravili sinan pasinu dzamiju u Prizrenu i kao nikom nista. Zato ja licno mislim da turke uopste ne treba pominjati niti se pozivati na njih u bilo kakvom drugom kontekstu sto se tice proslosti nego kao osvajace i zlocince na ovim prostorima sto i jesu bili.
Postovani Zorane izvinite i nemojte pomisliti da je ovaj moj tekst namenjen Vama sigurno nije namenjen je svima nama da bi po mom misljenju bolje znali i vise cenili nasu proslost nasu istoriju nase pretke da ne dozvolimo da oni koji su dosli i privremeno bespravno i silom nas u proslosti okupirali pisu nasu istoriju. Ovo je nasa zemlja.
Postovani Zorane, Veoma mi se svidela reportaza u vezi vaseg rada, zelim Vam da se Vasa porodica prosiri i napreduje i da vam biznis bude uspesan. Predlazem ako Vi mislite da je odgovarajuce da vVam se jedna vrsta brasna zove brasno Milana Toplice. Zelim Vam puno zdravlja i srece. S postovanjem Nesa.
Dragi Nešo,
hvala Vam puno na lepim željama i objašnjenju. Uopšte nisam bio shvatio Vaš komentar kao zlonameran, iskreno drago mi je da ste se javili i napisali komentar jer nisam bio upoznat sa svim ovim istorijskim činjenicama. Slažem se sa Vama da su interesi nas topličkih Srba isti. Takođe poželeo bih Vama i Vašoj porodici puno sreće i zdravlja. Hvala i na ideji, sviđa nam se, brašno Milan Toplica trebalo bi da postoji i da simboliše i promoviše našu junačku Toplicu!
Postovani Zorane, dragi zemljace!
Pretpostavio sam da me Vi razumete onako kako sam ja zeleo, da je sve sto sam se trudio da napisem u nasem toplickom to jest opstesrpskom interesu. To sto sam opsiran je iz razloga da potkrepim svoj tekst cinjenicama kad neko koga je ova materija manje interesovala a procita tekst ne shvati sve to olako vec da se iz navedenih cinjenica uveri da su Toplica, Kosanica i Jablanica iskonski Srpske zemlje. I da mi koji danas bitisemo treba da se trudimo da sacuvamo ono sto su nam preci ostavili. Igrom slucaja toga vremena kad je naseljavana Toplica moj predak je naseljen u delu planinskog venca Kopaonika, Kursumlijske opstine prema Podujevskoj opstini. Nazalost zbog nebrige tadasnje drzave to jest zbog toga sto mi Srbi posle Drugog svetskog rata nismo imali vlast u svojoj drzavi nego su nam drugi krojili kapu, nije vodjena nikakva briga prema tim selima u pogranicnom pojasu. Struja je dosla sredinom osamdesetih kad su mladi ljudi vec bili otisli zbog posla, asfaltni put i telefonska linija nikad zemlja u tim delovima nije pogodna za poljoprivredu jednom recju taj deo, da kazem desna strana Toplice od Lukovske banje do Kursumlije, leva strana Kosanice i leva strana Dobrodolske reke prema administrativnoj liniji su prirodno pasivni a nebrigom totalno devastirani tako da je stanovnistvo odavno bilo prinudjeno da se seli u Kursumliju ili vece gradove ne zbog boljeg zivota nego maltene borbe za opstanak. Ovo kazem da me neko ne bi pogresno shvatio, da pisem savetujem a verovatno ne zivim u selu. Tako je i ja sam kao mnogi otisao da studiram i posle fakulteta nisam mogao u to vreme da se zaposlim u Kursumliji probao sam ali nije moglo i ostao sam u Beogradu drugacije tada nije moglo ako hoces da zivis i stvaras porodicu. Pradedovsku kucu, dvoriste put do kuce, odrzavam a i groblje odrzavam koliko mogu, ostalo sve zaraslo u sumu. Ali toliko se moze. Zato mi je milo kad vidim da u dolini Toplce jos uvek ima sela koja zive i opstaju. A jos mi je draze kad vidim da ima dobrih domacinstava koja napreduju. Vama i Vasoj porodici zelim puno zdravlja i uspeha u poslu. S postovanjem, Nesa
A odakle smo došli? Ja sam čitao iz Ukrajine. I koji narod je živeo na prostoru današnje Srbije pre V ili VII veka? Rimljani? Ne i oni su bili osvajači.
Lepo je videti da ljudi ovako uz uvažavanje polemišu.
Da li ima neki kontakt da se naruči? FB adresa ili telefon?
0643459112