Novogodišnji intervju predsednika Opštine Kuršumlija Vojimira Čarapića
KURŠUMLIJA- Kraj kalendarske godine tradicionalno je vreme za osvrt na urađeno, ali i za najavu planova koji nas očekuju. Godina za nama bila je dinamična, puna izazova, ali i značajnih rezultata. O najvažnijim projektima, teškim trenucima, budžetu, socijalnoj politici i planovima za naredni period, razgovarali smo sa predsednikom Opštine Kuršumlija Vojimirom Čarapićem.
Nova godina donosi nove ideje, početke, planove ali i izazove. U tom duhu, kraj jedne kalendarske godine pravi je trenutak da se svi zajedno osvrnemo na najvažnije događaje i aktivnosti koji su obeležili sada već godinu za nama.
2025. godina bila je radna, dinamična, sa jasno postavljenim ciljevima i radnim zadacima, u nekim segmentima jako teška i zahtevna, kada to kažem mislim na požare koji su zadesili našu opštinu u julu mesecu ove godine, ali su nas i takve životne okolnosti podsetile na one prave vrednosti, ukazujući na ljudskost, dobrotu, humanost, zajedništvo, hrabrost, želju i snagu da nastavimo dalje i da se borimo zajedno.
Kapitalni projekti usmereni ka unapređenju putne i komunalne infrastrukture, rekonstrukcija glavnih ulica i puteva, projekti iz oblasti zdravstva, poljoprivrede, obrazovanja i kulture, na zadovoljstvo svih nas uspešno su realizovani. Nimalo jednostavan zadatak bio je usmeren i ka unapređenju uslova za porodicu i omladinu naše zajednice.
Kao najvažiji projekat, izdvojio bih nastavak izgradnje brane „Selova“, gde je Vlada Republike Srbije ove godine pokrenula konkretne aktivnosti. Izgradnja brane i akumulacije „Selova“, započela je davne 1986. godine. Ovaj projekat predstavlja jedan od kapitalnih vodoprivrednih poduhvata od strateškog značaja za jugoistok Srbije. Njegovom realizacijom obezbediće se stabilno vodosnabdevanje, zaštita od poplava i razvoj poljoprivrede, turizma, a projekat će predstavljati drugu zelenu branu u Republici Srbiji. Početkom naredne godine nastaviće se sa radovima, dok se kompletna realizacija pomenutog projekta očekuje do 2030. godine i koštaće 65 miliona evra.
Opština Kuršumlija izdala je građevinsku dozvolu firmi Borbeni složeni sistemi d.o.o. iz Beograda za izgradnju, još jedne hale za mašinsku obradu metala. Još jedan pogon za montažu, i sklapanje vozila „Lazara“ i „Miloša“, ukupne vrednosti radova od oko 2,14 miliona evra, pozitivno će uticati na smanjenje stope nezaposlenosti u našoj opštini.
Očekuje nas radna prolećna sezona, izdavanje upotrebne dozvole za objekat Hitne službe Doma zdravlja, koji je sufinasiran je od strane Ministarstva građevinarstva, a objekat će na proleće početi sa radom.
Na lokalitetu stare pošte završeni su građevinski radovi na izgradnji dečijeg igrališta, i ovaj prostor će dodatno oplemeniti i ulepšati centar grada i postati omiljeni kutak za igru i zabavu naših najmlađih sugrađana. Vrednost radova je osam miliona dinara, uz sufinansiranje Ministarstva za brigu o porodici i demografiji, koje učestvuje sa četiri miliona.
Aktivno je rađeno na unapređenju putne infrastrukture, gde je uspešno završen veliki broj glavnih ulica u centru grada: ulica Vuka Karadžića, Karađorđeva ulica, kompletno je uređena ulica Palih boraca, ali i ulice Koste Vojinovića, Konstantina Bodina. Uređeni su trotoari u Ulici 16. Februar i u Omladinskoj ulici. Asfaltiran je veći deo puta Kastrat – Samokovo, kao i deonica puta Kuršumlijska banja – Ljuša, a osvetljen je i regionalni put Mačkovac – Pljakovo. Aktivno je rađeno i na uređenju dela reke Toplice kroz centar grada u dužini od 930 metara. Rekonstrukcija mosta, ove godine u Nemanjinoj ulici obihvatila je sve neophodne radove, kao i dekorativnu rasvetu.
U OŠ „Drinka Pavlović“ stvoreni su bolji i kvalitetniji uslovi za boravak učenika, rekonstrukcijom igrališta, izgradnjom atletske i pešačke staze i uređenjem prilaza u dvorištu škole. Poligoni za obuku učenika u saobraćaju u OŠ „Miloje Zakić“, imaće za cilj da učenici steknu nova znanja, pravila i navike o ponašanju u saobraćaju. Ove godine uz finansijsku podršku Ministarstva rudarstva i energetike poslovna zgrada JPKD „Toplica“, kompletno je uređena.
U parku „Toplički ustanak“ u centru Kuršumlije, završeni su radovi na konzervaciji i restauraciji spomenika oslobodiocima Kuršumlije od Turaka. Obnova obuhvata širok spektar radova od zemljanih radova, uređenja prilaza i trotoara, do temeljne konzervacije, čišćenja i restauracije spomenika iz 1896. godine. Spomenik zauzima centralno mesto u gradskom parku i predstavlja zaštićeno kulturno dobro Republike Srbije.
Odbornici Skupštine opštine Kuršumlija usvojili su Budžet za narednu godinu. Koji su to projekti koji će biti od važnosti za našu zajednicu?
Budžet za narednu godinu iznosi 1.176.546,000,00 dinara. Za tekuće popravke i redovno održavanje lokalnih i nekategosisaih puteva i mostova planirano je 15 miliona, asfatiranje struganim asfaltom pet, asfaltiranje prilaza i platoa deset miliona, dok je za izgradnju trotoara opredeljeno pet miliona dinara. Nastavljamo sa uređenjem saobraćajne infrastrukture u planu su ulice: Radoš Jovanović Selja, Toplice Milana, Prvomajska, Nemanjina ulica, dok će se u Njegoševoj, ulici Drinka Pavlović, i u ulici 28. avgust raditi preasfaltiranje, nakon čega sledi i rekonstrukcija mosta u ulici R.M Samo.
Naša omladina želi da vreme provodi kvalitetnije i bolje, tako da ćemo igralište u srednjoj školi, tačnije teren presvući tartan podlogom za čiju namenu smo izdvojili sedam miliona dinara, a u planu je i uređenje tribina.
Za sve ljubitelje šetnje i prirode, očekuje nas i uređenje keja pored reke Toplice, jedan lep kutak za naše sugrađane, u vrednosti od osam miliona dinara. Planiramo i uređenje fasada u ulici Palih boraca. Dok će meštani Mačkovca sela dobiti spomen park posvećen Topličkom ustanku.
Kao i prethodnih godina značajna sredstva iz budžeta izdvojili ste za socijalnu politiku?
Socijalna politika predstvalja temelj svake odgovorne lokale samouprave, a posebnu pažnju zauzimaju mere usmerene ka deci i porodici. U ovoj godini rođeno je 145 deteta, dok se iz budžeta za narednu godinu za novorođenčad planira 24 miliona dinara. Deca su najveća vrednost svake zajednice i temelj njene budućnosti. Zato socijalna politika naše opštine ima jasan cilj – da svakom detetu obezbedi sigurno i zdravo i okruženje za odrastanje. Kroz ulaganja u obrazovanje, socijalnu zaštitu, podršku porodicama i unapređenje uslova u vrtićima i školama, trudimo se da stvorimo jednake mogućnosti za svu decu, bez obzira na socijalni status. Lični pratičac detata u narednoj godini biće finansiran sa 6,5 miliona dinara, dok je program podrške starim i bolesnim licima –geronoto domaćice planiran sa 16,5 miliona. 17 miliona dinara izdvojili smo i u narednoj godini za učeničke i studentske stipendije, a povodom Dana opštine i naše gradske slave Velike Gospojine nagradili najbolje učenike koji su postigli zapažene rezultate na brojnim takmičenjima i predstavili naš grad u najjlepšem svetlu.
Koji su to problemi sa kojima ste se susretali u 2025. godini?
Najteži trenuci obeležili su jul mesec ove godine, kada su požari načinili veliku materijalu štetu – izgorele su desetine kuća, stotine pomoćnih objekata i više hiljada hektara poljoprirednog zemljišta. Veliki požar desio se i u industrijskom pogonu dve farbike načinivši ogromnu materijalnu štetu. Upravo u tim teškim okolnostima pokazala se istinska snaga naše zajednice. Solidarnost, humanost i spremnost da se pomogne drugome došli su do punog izražaja.
Građani, vatrogasci, volonteri i sve nadležne službe , poljoprivrednici, delovali su zajedno, nesebično i odgovorno, pokazujući da u najtežim trenucima znamo da budemo jedinstveni. Zajednička borba i međusobna podrška daju snagu i obavezu da nastavimo da gradimo sigurniju i bolju zajednicu.
Ulaganja u poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju iz godine u godinu su sve bolja. Za koje programe najčešće apliciraju naši sugrađani?
I ove godine imamo odlične rezultate kada je reč o poljoprivrednoj proizvodnji. Poljoprivredno savetodavna stručna služba aktivno učestvuje kako na terenu tako i sa poljoprivrednim proizvođačima iz celog topličkog okruga.Naši korisnici blagovremeno dobijaju sve neophodne informacije o novim merama agrarne politike, podsticajnim sredstvima. I u narednoj godini nastavićemo da uložemo u razvoj poljoprivrede, iz budžeta je opredeljeno 16 miliona dinara za program podrške poljoprivrednoj politici i politici ruralnog razvoja.
Sve važnija privredna grana naše opštine – turizam. Na koji način planirate unapređenje kompletne turističke ponude?
Kuršumlija raspolaže izuzetnim turističkim potencijalima, pre svega kroz Prolom, Lukovsku i Kuršumlijsku banju, bogato kulturno-istorijsko nasleđe i očuvanu prirodu. U narednom periodu fokus će biti na dalji razvoj ne samo banjskog turizma, već unapređenje prateće turističke infrastrukture i obogaćivanje turističke ponude kroz manifestacije, sportske i kulturne sadržaje, kojih je poslednjih godina na radost svih nas sve više
Posebnu pažnju posvećujemo razvoju seoskog i aktivnog turizma, kroz podršku domaćinstvima koja se bave turizmom, promociju lokalnih proizvoda i stvaranje autentičnih doživljaja za posetioce. Takođe, radimo na boljoj promociji Kuršumlije na regionalnom i nacionalnom nivou, kao i na povezivanju turističkih sadržaja u jedinstvenu ponudu. Naš cilj je da turizam postane snažan pokretač lokalne privrede, da nova radna mesta i doprinesu ostanku mladih ljudi, uz očuvanje prirodnih resursa i identiteta našeg kraja. Da nastavljamo sa lepim projektima koji dodatno oplemenjuju naš grad, dokaz je i Znak dobrodošlice „Ja volim Kuršumliju“ koji simbolizuje zajedništvo i ljubav prema našem gradu, sa željom da svako do dolazi u Kuršumliju, oseti toplinu i gostoprimstvo lokalne zajednice.
Kada smo već spomenuli kulturno-zabavne sadržaje i događaje u oblasti kulture, kakvu poruku šaljemo građanima ulaganjem u ovakve kulturne sadržaje?
Otvaranje Bioskopa u našoj opštini predstavlja izuzetno važan korak za našu zajednicu. Moderan kulturni centar, nije sada samo mesto susreta, stvaralaštva i očuvanja identiteta, nego kutak gde se neguju talenti i povezuju generacije. Njegovim otvranjem stvoreni su uslovi za bogatiji kulturni život, kroz brojne sadržaje usmerene ka građanima svih uzrasta i snažniju podršku umetnicima, udruženjima i mladim stvaraocima. Istovremeno, kulturni centar doprinosi jačanju društvene povezanosti, obrazovanju i promociji naše opštine, čineći je privlačnijim mestom za život i razvoj. To je ulaganje u duhovni i kulturni razvoj zajednice, koje ima dugoročan značaj za sadašnje i buduće generacije.
Obeležavanje važnih datuma, Osomartovski koncert, Vaskršnja čarolija, Kulturno leto, Nemanjini dani, Miholjski susreti sela, muzičke radionice, projekcije filmova i crtaća za najmađe, predstave, svi ovi muzičko- zabavni ali i edukativni sadržaji pozitivno utiču na kompletnu društvenu zajednicu. Gradska slava Velika Gospojina i Svenarodna litija sa Njegovim Visokopreosveštenstvom i Mitropolitom g. Arsenijem, ostavlja duhovni trag i zajedničku molitvu za očuvanje ljubavi, vere, tradicije i kulturnog identiteta našeg naroda.
I u narednoj godini nastavljate sa razvojem sporta i uređenje sportske infrastrukture?
I u narednom periodu Sportski centar nastavlja sa unapređenjem sportske infrastrukture, te je u planu rekonstrukcija i dogradnja bazena sa svim pratećim sadržajima za odmor i uživanje u vrelim letnjim danima. U narednoj godini uz pomoć ministarstava planiramo izgradnju terena za padel, kao i teren za mini-golf, moderno igralište za najmlađe u okviru sportskog kompleksa sa atraktivnim mobilijarom, obzirom da je kompletna dokumetacija za apliciranje spremna. Za razvoj sporta i omladine, Sportski savez i sportke klubove planirano je 67.497.000,00 dinara, kroz brojne programske aktivnosti i projekte. Sportke igre mladih, Radničke sportske igre, turniri u košarci, fudbalu, Školica plivanja, sve su to projekti koji dodatno motivišu mlade, i sve ljubitelje sporta da postižu zapažene rezultate kao i do sada, a lokalna samouprava će uvek nastojati da trud i rad, podrži i nagradi.
Kako biste definisali prijatelje Opštine i njihovu ulogu u jačanju društvene zajednice?
Na kraju godine upućujem iskrenu zahvalnost Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i pomoći, kao i nadležnim ministarstvima i republičkim institucijama, svim građanima, zaposlenima u javnim službama, ustanovama, udruženjima, koji su tokom cele godine pružali podršku razvoju naše opštine. Zahvaljujem svima koji su, kroz saradnju, odgovornost i posvećen rad, dali doprinos rešavanju izazova i unapređenju kvaliteta života u našoj zajednici. I u teškim trenucima pokazali da se međusobnim poštovanjem mogu ostvariti značajni rezultati.
Koja bi bila Vaša novogodišnja i božićna čestitka sugrađanima za predstojeće praznike?
Povodom predstojećih novogodišnjih i božićnih praznika, upućujem svim građanima opštine Kuršumlija iskrene čestitke, sa željom da Nova godina donese dobro zdravlje, mir i ličnu sreću svakom domu.
Neka vam praznični dani budu vreme zajedništva, razumevanja i nade, a Božić podsetnik na vrednosti ljubavi, solidarnosti i humanosti koje nas povezuju. Uveren sam da ćemo i u godini pred nama, uz međusobno poštovanje i zajednički rad, nastaviti da gradimo sigurniju, uspešniju i lepšu opštinu. Želim vam srećnu i uspešnu Novu godinu i radostan Božić.
(Izvor: kursumlija.org.rs)
Sve je to lepo da nije iz kredita i dugova koji moraju da se vrate. Ove godine vlada će da zaduži Srbiju još 8 milijardi evra od toga 2 milijarde za vraćanje dugova.
Popravite drveni most u Merćezu
.To bar ne košta mnogo…..
Nadam se da cete na brani i nekog Kursumlicanina zaposliti!
Kuršumlija je najbednija selendra u Srbiji. Iz cele moje generacije iz 1980 godine iz srednje škole ostalo je samo dvoje učenika. Svi su optišli na stranu uključujući i mene…naravno naviše njih u Beograd. Ponekada navratim i zaista mi je žao one omladine gde živi. Od onoga što je pre 100 godina ostavio Gvozdeni puk nije ostalo ništa. Grad pijandura i raspusnih ženba o čega najviše vajde vidi Podujevo a koliko čujem i ostali gradovi na Kosovu. Proći kroz centar posle 12 sati uveče je vrlo rizično pa je razumljivio da kako ko stasa odmah beži odatle. I ranije sam na mrežama predlagao da se emigranti zadrže u Kuršumliju jer je to jedini način da nešto opstane ovako svi planovi kao i ono što priča gospodin prednsednik pada u vodu…
Izgleda da si došao da napuniš gepek. To ti ne smeta..
A gore sto butan po kontejnerima svaki dan to ti je normalno.
Ajde bre, niz breg…
ne krivite mene što ste proćerdali živote u toj selendri…i pažljivo sa onom rukatkom…to je jedino po čemu vas poznaju i pominju…
ne butam po kontejnerima i zaradjuje više nego što ćeš ti ikada….tek sada vidim koliko sam bio u pravu…usput…pojasni mišto mladi ljudi toliko beže iz te selendre
Ajde bre ne mlati, otisao si negde na stranu ma nije bitno gde Nis, Beograd, Novi Sad ili Nemacka pa ti sad zivis u velikom gradu i kao video si svet a ljudi u Kursumliji su ti kao zaostali. Pa u Kursumliji ljudi zive kao i ljudi u centru nisa ili Beograda ili Novog Sada, imaju sve i sve im je pristupacnije i zive ljudi normalno u skladu sa vremenom mozda je samo manjak nekih vecih trgovinskih lanaca ali to je zbog malog trzista ali sve to ima u blizini u Prokuplju ili u Podujevu. A sta si ti u Beogradu ministar direktor. Sigurno nista od toga. Ako hpces da opstanes u Beogradu i da imas porodicu zenu i decu i da stvoris napravis ili kupis neki stambeni prostor moraju svakom ko je prva generacija da ispadnu oci od rada tek druga generacija ako je otac vredno i savesno radio moze drugacije da zivi a ni druga ne moze bas kao starosedeoci tek treca moze da zivi dobro u proseku. I ja sam otisao u Beograd kao ti i mnogi nije bilo posla u Kursumliji za sve nas a poljoprivreda tad nije bila isplativa. Imam pet godina do penzije ceo zivot sam crncio iako sam fakultet zavrsio i tek sam postigao da u zadnjih nekoliko godina zivim pristojno kad su mi deca zavrsila posao i zaposlila se. Moji skolski drugovi koji su ostali u Kursumliji i imali srece ili veze kako god da se zaposle imali su u Kursumliji reseno stambeno pitanje ziveli su mnogo bolje od mene u Beogradu a tek da ne kazem manje stresnije. Pa uzmi samo dok odes na posao recimo od Zarkova do Starog Grada putujes sat vremena na posao i isto toliko za povratak. I tako ceo radni vek a u Kursumliji neki moj drug stize na posao peske za pet minuta nema da misli na mesto gde ce da parkira auto. Pa sad ako radis u centru umetnodt je ujutru naci mesto za parkiranje u Beogradu a plus i kad nadjes ne mozes da ostanes duze od pola sata ili sat plus pola sata zavisi od zone. Smo to dok dodjes i nadjes parking i vratis se po guzvi ti je dosta da ne radis nista. Tako da ljudi u Kursumliji nemaju losiji kvalitet zivota nego u Beogradu i Novom Sadu, nego imaju bolji kvalitet zivota. Medjutim mi iz Kursumlije imamo drugi mentlitetski problem koji je neophodno da prevazidjemo i koji nemamo kad odemo negde van Kursumlije moraju ljudi u Kursumliji da shvate da treba da prihvate na pocetku bilo koji posao nije sramota nista raditi a onda postepeno da se napreduje. E kod nas je tu problem sramota je da se radi ovo ili ono vec u selu nesto da radis vecini ne kazem svima je velika sramota. A sad su isplativi za rad svi zanati i poljoprivreda ko hoce da radi.. Ne mogu svi da budu odjednom predsednici opstine ili direktori preduzeca nema toliko direktora. A ono sto si predlozio za migrante je normalno u buducnosti a pogotovo ako neko razvije neki biznis i nudi radno mesto i platu a nasi u Kursumliji a tako je u drugim mestima nece da radi sramota ga. E pa onda covek mora da prima migrante da bi funkcionisao. I jos najgore slab natalitet ali to je u celoj Srbiji i celoj Evropi svi po jedno dete neko nijedno pa sta ocekujemo ko ce da radi pa moraju migranti u buducnosti. Pa nece ljudi da imaju vise od jednog deteta i oni koji imaju uslove i dovoljno veliku kucu i solidnu platu i zena radi i kola i kucu u selu. Ma jok oce da im neko da da budu bogati da bi imali jos jedno dete i kao teraju inat kriv im Vucic. Pa nije on bio pre predsednik a nece biti ni posle a natalitet slab od 1990 godine.Ma nije ti niko kriv ako si lenj ili imas prevelika ocekivanja za svoje sposobnosti. Niko nece i ne treba da ti da gomilu para da bi neko imao decu ako nece ne mora ali onda ne moze to jest ne vredi da se buni recima ce nam dodju ovde neki drugi ljudi, ce nasele crnce pa normalno da ce da dodju ma sam ces da ih molis da dodju kad ne bude imao ko da radi. Zato ili da imamo svi sto vise dece u uslovima kakvi jesu ili neminovno ostaje Srbija pusta ili dolaze migranti i niko tu drugi nije kriv samo smo mi sami krivi. Nasi stari imali po desetoro dece a mi ne mozemo po troje a i dvoje nam tesko. Jedva jedno ili nijedno. E pa onda nema bolje, bez nataliteta nista.
Beograd je baš bezbedan posle 12, i baš za primer. Lečite se.
bio sam i stekao sam više nego što ćeš ti ikada… ne krivite mene što ste proćerdali živote u toj selendri…vaši komentari samo govore koliko sam bio u pravu…i pažljivo sa onom rukatkom…to je jedino po čemu vas poznaju i pominju…
nisam ni rekao da sam otišao u Beograd…ododste daleko…zašto da se lečim…bolje malo prošetajte po toj selendri pa ćete videti ko treba da se leči…
@zoran
Nisi se izjasnio za gepek.
Pun ili prazan .
Znamo da si došao sa prazan.
100 grama kafe, keks i kilo banane, možda si se setio, ali i to su kupio ovde negde u neku prodavnicu.
Prvo, Srecna Nova godina i srecan Bozic svim Toplicanima i posebno Kursumlicanima. A drugo mislim da je ovo lokalni list gde mozemo svi mi Toplicani, ziveli u Toplici ili ne da razmenimo neke utiske a ne da se vredjamo. To vredjanje je samo pokazivanje nekulture i nevaspitanja. Da neko dodje i javno istice ja sam se obogatio a vi ste ovakvi ili onakvi je krajnje nekulturno i izraz neke velike frustracije i ljubomore. Da je neko normalan covek i situiran bavio bi se svojim biznisom a ako bi hteo da ucini nesto za rodni kraj ne bi trebao oko toga da pravi medijsku promociju nego bi pomogao recimo seoske skole u Toplici ili siromasna domacinstva po selima bez da od toga pravi cirkus. A to ja zivim u Beogradu pa sam samim ti nesto posebno nije istina evo ja sam iz Kursumlije i radim i zivim u Beogradu i zivim isto kao moji rodjaci ili drugovi u Kursumliji. Razlika je samo posteno receno sto je mogucnost nalazenja posla u Beogradu veca. Sve ostalo je isto a sam nacin zivota u Beogradu je tezi nego u Kursumliji. Normalno svak je za sebe i uvek ima izuzetaka. Ali postovani zemljaci ne uznemiravajte se oko komentara frustriranih ljudi koje nije sramota kako neko rece da dodju u posetu rodbini i donesu dvesta grama kafe a odnesu sa sobom pun gepek a onda lupaju gluposti. To je veoma licemerno.