Pola ulice na saboru u Igrištu
U našem narodu sabori su od davnina imali veliku i značajnu ulogu. Bili su to svečani događaji za uživanje i pamćenje. Domaćini da popričaju međusobno a momci i devojke da se malo „kibicuju“ i malo pipnu za ručice dok igraju u kolo. Imalo se ponešto pojesti i popiti i kupiti kod bonbomdžije.
Ja još uvek idem po saborima ali starovremenih dešavanja više nema. Ove godine pozvan sam na sabor u Igrište kod crkve Ognjene Marije. Organizatori i domaćini su se potrudili da sve zvanice i nezvane goste ispoštuju.
Za ovdašnje prilike bilo je mnogo sveta, znanog i neznanog, a najbrojniji smo bili mi iz ulice 28. avgust u Kuršumliji. Mile Koprivica je predložio da slika sve prisutne iz zajedničke nam ulice u mladosti. Malo se pomučio da prikupi sve prisutne. Taman jedne pronađe drugi mu izmaknu. Na kraju uspeo je zajednički trud za slikanje saboraša iz ulice 28. avgust na saboru u Igrištu kod nove crkce Ognjene Marije. Odatle je prelep vidik Treske do Pančićevog vrha te Crne čuke i Lepe gore. Vetar i svež vazduh su za neke saboraše bili hladni pa ranije napustiše sabor.
Bio je tu i bombondžija iz Leskovac, ali se nije mnogo ovajdio od pazara. Lepše je bilo za trpezom što su postavili domaćini i kolačar. Rade Perović se podosta namučio da podeli svoje „šarene artije“ (zahvalnice), svima koji su pomogli da slikar lepo uradi freske u novoizgrađenoj crkvi.
(Zapis sačinio Radovan Radovanović, Sagonjevo)
