KuršumlijaPoslednje VestiReportaža

Ponovno osvajanje Kajmakčalana

KURŠUMLIJA- Kada je otpočeo Veliki rat, na poziv otadžbine Srbije iz Sagonjeva u rat pođoše: Đorđević Simijona Milisav i Mijajilo-Čila, Stevanović Laze Milija, Mijajlović Ranđela Svetislav i Vladislav, Marković Milovana Stanisav, Đorđević Milića Radomir-Rala i Živojin-Dida i Vuletić Miladina Radonja. Milisav poginu na Drinskom frontu 1914. godine u mestu Jelove breze, opština Osečina, a Milija, Stanislav, Vladislav i Stanisav na ostalim frontovima Velikog rata. Posle proboja Solunskog fronta na Kajmakčalanu, 30. septembra 1918 . godine, vratiše se kući; Mijajilo-Čila, Radomir-Rala, Radonja i Živojin-Dida.

Milisav je moj pradeda (majčin deda), a Milija i Mijajilo-Čila isto pradedovi. Svi ovi ratnici-junaci pošli su u rat peške iz Sagonjeva, borili se i ginuli na frontovima, trpeli žedni i gladni i posle četiri godine ratovanja njih četvorica se peške vratili u svoje selo kao pobednici sa Kajmakčalana. Poginulima se ni grob ne zna, a Milisavu su maloletni sinovi Vlajko i Veljko podigli samo spomenik na groblju u Sagonjevu. Njima u čast ja sam se zavetovao da ću proći njhovim stopama. Bio sam u Badovince na Drini na otvaranju spomenika Topličkom gvozdenom puku posle 107 godina. Prošao sam Albaniju, Skadar, Drač, Elbasan kuda su prolazili i moji ratnici-junaci. Bio sam na Krfu-Guviji gde su se iskrcavali sa brodova, na ostvo Vido gde su lečeni i umirali i Plavoj grobnici gde su večno ostajali, te na groblju Zejtinlik u Solunu. Osta mi samo Kajmakčalan.

 

Jesenas pođem iz Sagonjeva u četvrtak oko podne i preko Soluna i Edese u subotu 25.09.2021. u 10 sati sa društvom stigosmo do Kapele heroja, na koti 2521 i osvojismo i mi Kajmakčalan. Po lepom i sunčanom danu odasmo počast stradalim ratnicima, zapalismo im sveće te u njihovu čast popismo i po koju rakiju-mučenicu i posle dužeg razgledanja bojnog polja i pauze, nazad kući. Usputno od vodiča saznajemo istoriju ovih krajeva. U varoši Edesa gde smo konačili u podnožju planine Nidže ima se šta lepo videti i uživati u veštačkim vodopadima, sa rečnih tokova sa vrha Kajmakčalana. U ovoj varoši je stolovao i Car Dušan silni 1351. godine u vremenu kada su Nemanjići gospodarili od 1336-1356. i ovim prostorima. (Njegov deda Milutin je u ratovima sa Vizanticima osvojio ove prostore i grad Ser je je prvi put krunisan za cara Dušan silni). Prešao sam i ja preko Vizantijskog mosta kuda su hodili i svi Nemanjići na putu za Konstantinopolj. Od tih vremena pa do popisa 1921. godine u Grčkoj, od Soluna na severu živelo je oko 800 000 srpskog stanovništva. U kafani Voras Gefsis u selu Agios Atanasios gazda je rado pričao sa nama na srpskom, a vozač džipa, usput do Kajmakčalana se trudio da se sporazume polovično na srpskom i makedonskom jeziku. Razumevali smo se. Napustili smo veliko ratište i stratište sa pomešanim osećanjima, a na nepreglednim pašnjacima ima na stotine brdskih goveda na paši, a u podzemlju planine i krtice imaju svoje stanište. Po neko od nas je sa planine poneo grumen kamena, koji se presijava na suncu u svim bojama, a ima ga mnogo više nego zemlje. Tamo saznajemo da se vrh planine smanjio za 4 metra. Pre Velikog rata imao je kotu 252, a posle proboja fronta na tom ratištu izmerena je kota 2521 i takva je i sada. Topovi su preorali i prekopali i ove vrhove, a vetrovi razneli prašinu. Kosti svih ratnika-junaka počivaju u lepo uređenoj kosturnici. Neka im je večna slava. Moj pradeda Milisav i ostali ratnici-junaci Velikog rata, sva ratišta i stratišta su prelazili peške, a ja sam njihovim stopama prošao raznovrsnim udobnim prevozima. To sam samo mogao učiniti njima u slavu i čast. Preporuka budućim hodočasnicima: Na Kajmakčalan se može putovati i putničkim vozilom, radi manjeg troška, pravcem preko Bitolja i Edese pa do ski centra Voras. Odatle malo pešačenja, oko sat vremena uzbrdo i stiže se do kapele heroja na koti 2521 . Pečatom u kapeli overite i Vi osvajanje Kajmakčalana.

(Putuje i zapisuje
Radovan Radovanović iz Sagonjeva)

91% LikesVS
9% Dislikes

Jedan komentar

  1. Gospodine Radovanovicu pozdravljam Vas potez da posetite Kajmakcalan. Lepo od Vas i sto ste o tom putovanju napravili reporetazu da se svi mi potomci srskih ratnika a pogotovo potomci ratnika Gvozdenog puka podsetimo na junacka dela nasih dedova. Hvala u moje ime i u ime mojih dedova. Nesa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovu web lokaciju štiti Google reCAPTCHA - Politika privatnostii - Uslovi korišćenja zaštite


Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo posetioce Toplicke Vesti online portala da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Topličke Vesti online portala ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između posetioca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Topličkih Vesti online portala. Redakciji Topličkih Vesti se možete obratiti na: komentar@toplickevesti.com.

Back to top button