KuršumlijaPoslednje VestiReportaža

Ponovno osvajanje Kajmakčalana

KURŠUMLIJA- Kada je otpočeo Veliki rat, na poziv otadžbine Srbije iz Sagonjeva u rat pođoše: Đorđević Simijona Milisav i Mijajilo-Čila, Stevanović Laze Milija, Mijajlović Ranđela Svetislav i Vladislav, Marković Milovana Stanisav, Đorđević Milića Radomir-Rala i Živojin-Dida i Vuletić Miladina Radonja. Milisav poginu na Drinskom frontu 1914. godine u mestu Jelove breze, opština Osečina, a Milija, Stanislav, Vladislav i Stanisav na ostalim frontovima Velikog rata. Posle proboja Solunskog fronta na Kajmakčalanu, 30. septembra 1918 . godine, vratiše se kući; Mijajilo-Čila, Radomir-Rala, Radonja i Živojin-Dida.

Milisav je moj pradeda (majčin deda), a Milija i Mijajilo-Čila isto pradedovi. Svi ovi ratnici-junaci pošli su u rat peške iz Sagonjeva, borili se i ginuli na frontovima, trpeli žedni i gladni i posle četiri godine ratovanja njih četvorica se peške vratili u svoje selo kao pobednici sa Kajmakčalana. Poginulima se ni grob ne zna, a Milisavu su maloletni sinovi Vlajko i Veljko podigli samo spomenik na groblju u Sagonjevu. Njima u čast ja sam se zavetovao da ću proći njhovim stopama. Bio sam u Badovince na Drini na otvaranju spomenika Topličkom gvozdenom puku posle 107 godina. Prošao sam Albaniju, Skadar, Drač, Elbasan kuda su prolazili i moji ratnici-junaci. Bio sam na Krfu-Guviji gde su se iskrcavali sa brodova, na ostvo Vido gde su lečeni i umirali i Plavoj grobnici gde su večno ostajali, te na groblju Zejtinlik u Solunu. Osta mi samo Kajmakčalan.

 

Jesenas pođem iz Sagonjeva u četvrtak oko podne i preko Soluna i Edese u subotu 25.09.2021. u 10 sati sa društvom stigosmo do Kapele heroja, na koti 2521 i osvojismo i mi Kajmakčalan. Po lepom i sunčanom danu odasmo počast stradalim ratnicima, zapalismo im sveće te u njihovu čast popismo i po koju rakiju-mučenicu i posle dužeg razgledanja bojnog polja i pauze, nazad kući. Usputno od vodiča saznajemo istoriju ovih krajeva. U varoši Edesa gde smo konačili u podnožju planine Nidže ima se šta lepo videti i uživati u veštačkim vodopadima, sa rečnih tokova sa vrha Kajmakčalana. U ovoj varoši je stolovao i Car Dušan silni 1351. godine u vremenu kada su Nemanjići gospodarili od 1336-1356. i ovim prostorima. (Njegov deda Milutin je u ratovima sa Vizanticima osvojio ove prostore i grad Ser je je prvi put krunisan za cara Dušan silni). Prešao sam i ja preko Vizantijskog mosta kuda su hodili i svi Nemanjići na putu za Konstantinopolj. Od tih vremena pa do popisa 1921. godine u Grčkoj, od Soluna na severu živelo je oko 800 000 srpskog stanovništva. U kafani Voras Gefsis u selu Agios Atanasios gazda je rado pričao sa nama na srpskom, a vozač džipa, usput do Kajmakčalana se trudio da se sporazume polovično na srpskom i makedonskom jeziku. Razumevali smo se. Napustili smo veliko ratište i stratište sa pomešanim osećanjima, a na nepreglednim pašnjacima ima na stotine brdskih goveda na paši, a u podzemlju planine i krtice imaju svoje stanište. Po neko od nas je sa planine poneo grumen kamena, koji se presijava na suncu u svim bojama, a ima ga mnogo više nego zemlje. Tamo saznajemo da se vrh planine smanjio za 4 metra. Pre Velikog rata imao je kotu 252, a posle proboja fronta na tom ratištu izmerena je kota 2521 i takva je i sada. Topovi su preorali i prekopali i ove vrhove, a vetrovi razneli prašinu. Kosti svih ratnika-junaka počivaju u lepo uređenoj kosturnici. Neka im je večna slava. Moj pradeda Milisav i ostali ratnici-junaci Velikog rata, sva ratišta i stratišta su prelazili peške, a ja sam njihovim stopama prošao raznovrsnim udobnim prevozima. To sam samo mogao učiniti njima u slavu i čast. Preporuka budućim hodočasnicima: Na Kajmakčalan se može putovati i putničkim vozilom, radi manjeg troška, pravcem preko Bitolja i Edese pa do ski centra Voras. Odatle malo pešačenja, oko sat vremena uzbrdo i stiže se do kapele heroja na koti 2521 . Pečatom u kapeli overite i Vi osvajanje Kajmakčalana.

(Putuje i zapisuje
Radovan Radovanović iz Sagonjeva)

0
0
Soko Banja

Povezano

Jedan komentar

  1. Gospodine Radovanovicu pozdravljam Vas potez da posetite Kajmakcalan. Lepo od Vas i sto ste o tom putovanju napravili reporetazu da se svi mi potomci srskih ratnika a pogotovo potomci ratnika Gvozdenog puka podsetimo na junacka dela nasih dedova. Hvala u moje ime i u ime mojih dedova. Nesa

Pogledajte takođe
Close
Back to top button

You cannot copy content of this page

Topličke vesti!