Pravio sam društvo Branku Radičeviću na Stražilovu!
Nećete verovati! Mlađani konobar u restoranu „Branko Radičević“ na Stražilovu, ne zna ko je bio Branko Radičević.
Oj, Karlovci, mesto moje drago!
K’o detence došao sam amo, …
Ovako počinje pesma Branka Radičevića (1824-1845.) „Đački rastanak“, koji je po svojoj želji sahranjen na izletištu Stražilovo iznad Sremskih Karlovaca.
Prošlog vikenda obišao sam Frušku goru i svratio u Karlovce. Biti ovde a ne posetiti Stražilovo i “Vidikovac”, kao da niste ni bili.
Na Stražilovu u restoranu “Branko Radičević”, tačno u podne, bi vreme za kafe pauzu. Od mlađanog konobara dobismo poručeno piće, kafu bez ratluka sa vodom (oni ratluk nemaju ali nađe se u našoj kesi). Priupitah konobara: “Kako je Branko”, pokazujući na njegovu bistu ispred restorana. Mlađani konobar bi malo zatečen pitanjem, pa reče: “Ja ne znam ko je to, ja ga ne poznajem i nikad nisam čuo za njega. Ovde radim od skoro”.
Tužno i žalosno. Mladi Srbin u Karlovcu-Stražilovu ne zna ko je bio Branko Radičević a u tom restoranu se održavaju Brankovi dani i ima puno njegovih sluka na zidovima. Nisam siguran da li bi pomenuti konobar olovkom mogao da sabere poručene tri kafe i flašu vode. Doneo je otkucan fiskalni račun na 790 dinara i plus je dobio bakšiš 10 dinara. To ga je najviše obradovalo. Zahvalio se, reče plata nije baš najbolja ali ima dosta bakšiša. To je dovoljno za njega da funkcioniše sa njegovim znanjem-obrazovanjem. Ipak, morao je makar završiti besplatnu osmogodišnju školu gde se uči domaća književnost i slavni srpski pesnici.
Posle svega, na lepo urađenom “Vidikovcu” iznad Karlovca, provedosmo puno vremena u razgledanju panorama Karlovca i Dunava, kuda prolazi brza bruga i njeni sokolovi. Jednog smo i uslikali. Tu na stepeništu sam “sedi” Branko Radičević. Njegova bista gleda Karlovce. Bi mi ga žao što je zaboravljen od svojih pa sam mu malo pravio društvo.
U centru mesta, na trgu, ispred Karlovačke gimnazije i Mitropolije, školska deca imaju folklornu smotru. I to nam je uživanje ispunilo dan i opšti utisak da u Karlovce treba ponovo svratiti kao i u Banstol, gde je novoizgrađena crkva Hram Blage Marije. Na Javnom servisu i ostalim TV “sokoćalima” često se može čuti vest da u našoj državi ima sve više fukcionalno (ne)pismene omladine koja je završila neke škole. Nije mi baš najjasnije da li se time hvale ili žale, kakav nam je školski sistem i obrazovanje.
(Autor: Radovan Radovanović, Sagonjevo)
