Predlozi za jačanje sela
KURŠUMLIJA- Život na selu je mnogo drugačiji od života u gradu. Ipak, ima onih koji vole da rade na svom imanju i da budu „svoj gazda-domaćin“. Međutim, prvi preduslov je da može da se živi od svog rada. U opštini Kuršumlija ima uspešnih, pa i bogatih, seoskih domaćinstava. Druga grupa su oni koji mogu da žive od svog rada i treća grupa su oni koji preživljavaju. Druga grupa su uglavnom oni koji su nastavili porodičnu tradiciju, odnosno nasledili objekte i kakvu takvu mehanizaciju. Gde je domaćinstvo zapušteno tu nema oporavka bez dvadesetak hiljada evra.
Kako pomoći onima koji već žive na selu i onima koji žele da se vrate?
Razgovarali smo sa pet ljudi koji poznaju ovu problematiku i koji su bili spremni da nam predlože neka rešenja. Njihova mišljenja su slična i svode se na to da ozbiljno mora da pomogne neko sa strane – opština, država.
Kada govorimo o selima uz administrativnu liniju sa Kosmetom naši sagovornici kažu da zbog specifičnosti terena treba se opredeliti za održivu proizvodnju i da sa proizvodom može da se kalkuliše i čeka povoljniji trenutak za prodaju. Drugo rešenje je siguran, ugovoren plasman.
-Prvo, treba se vratiti tradicionalnoj proizvodnji u ovom kraju a to su stočarstvo i šumarstvo. Sve drugo nije dalo rezultate. Danas uz mehanizaciju, jedan čovek može da obavi posao koji je nekada radilo pet ljudi. Jagodičastvo voće je nesiguran posao i treba ga gajiti na manjim parcelama, kao dodatni prihod. Treba iznaći zakonske mogućnosti za realizaciju jednog ozbiljnog projekta. To može da uradi opština u saradnji sa nadležnim ministarstvom. Visina potrebnih sredstava je relativna stvar. Ako i treba mnogo u kratkoj budućnosti je isplativo jer će država uštedeti na drugoj strani. Ja ovom prilikom ne želim da detaljno obrazlažem program već samo da dam neke preporuke. Za početak u ključnim selima treba formirati dve jake zadruge. Jedna sa krupnom stokom, druga sa sitnom. Iza njih treba da stane opština (država) sa striktnom kontrolom. Uz njih ili u okviru zadruga formirati jaku veterinsrsku službu. Zadruge imaju velike mogućnosti za saradnju sa seljacima. Od davanja stoke na čuvanje uz naknadu, zatim davanje ovaca, goveda, svinja… uz vraćanje teladi, jagnjadi…, dok kooperant ne formira svoje stado, do „pozajmica“ mehanizacije da se poore, pokosi, pobere…
Paralelno sa razvojem predloženog projekta treba raditi na poboljšanju putne infrastrukture i obezbeđivanju školovanja dece. Najbolje organizovanim prevozom kombi vozilima do Kuršumlije jer mislim da otvaranje škola u selima sa po jednim ili dva đaka nije dobro. Kasnije kad se poveća broj dece, može i to. U prilog ide i činjenica da seljaci više nisu potcenjeni kao nekada, kad je neko ko metlom čisti ulice bio gospodin radnik a domaćin na svom imanju- bio je seljak, kao neka niža klasa. Ko je uspešan u bilo kojoj oblasti on je i cenjen baš zbog te svoje uspešnosti. Da vidimo da li neće biti cenjen domaćin koji sa većim stočnim fondom uz pomoć ovog projekta sa svojom porodicom zarađuje 300.000-400.000 dinara mesečno.
Sredinom osamdesetih godina u selima kuršumlijske opštineje bilo 25.000 komada krupne stoke. Kada je industrija počela da posustaje selo je izdržavalo grad. Međutim, oni koji su tada bili u gradu a živeli od sela uglavnom nisu želeli da se ozbiljnije posvete poljoprivredi već su se oslonili na roditelje koji su pomagali dok nisu ostareli i umrli. Tada je došao kraj. Kasnije su se pojedinci vraćali na selo, neko više neko manje uspešno, u zavisnosti da li se cela porodica posvetila poljoprivredi, i koliko su imali, nasledili, mehanizaciju i objekte, ili koliko su imali sredstava da kupe-kažu naši sagovornici.
Ovaj program smo preneli u grubim crtama i nije isti kao što trenutno država forsira formiranje manjih zadruga. Iza ovih zadruga treba da stoji država (opština) i u svakom obliku-upravljačkom, finansijskom, razvojnom… i ne moraju da se zovu zadruge. Termin je upotrebljen samo što je opšte poznat. O raznim mogućnostima za kooperaciju zadruga i seljaka naši sagovornici kažu da su mogućnosti neograničene.
(Tekst je objavljen u okviru projekta „Kuršumlija na braniku otadžbine“, koji je finansijski podržala Opština Kuršumlija, sprovodeći javni poziv za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2025. godinu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koiji je dodelio sredstva)
Kao prvo predlazem da Opstina procisti seoske puteve. Nas put ka Trecaku nije ciscen 3 godine. Ne treba tu mnogo najvise 3 sati rada grejdera. Ipak placamo poreze Opstini i zasluzujemo kao malobrojni gradjani koji ae bave poljoprivredom makar da nam se put procisti. Hvala.
E sad ćemo mi da uživamo a građanima pocrku. Samo za hranu ima da rade.
Vala baš. Od WW2 nikad u bugarskoj nisu bile veće prosečne plate nego u Srbiji osim možda 92 i 93 kad smo bili pod sankcijama. Bugarska prosečna plata 1.000 EUR a u Sofiji 1.550. A mi? Mi dobijamo obećanja. Od metroa do expa s pametni kažu obećanje ludom radovanje i odoše zauvek. Sad posle faze da rastu plate jer fali radne snage počeli su da dovode crnce iz Afrike i kojekakve iz Azije od Turske do Bangladeša i one sa turbanima. Ne zna se koji su crni da lovi iz afri kilovi iz Indije. Je l’ to budućnost Srbije pored obećanja?
Zivot na selu je tezak narocito u ovim toplim danima kada valja sakupiti seno, pobrati maline itd. Treba tim ljudima pomoci sto vise Opstina i Drzava mogu. Za sad je sve to tanko. I sto je najbitnije ne vrsiti pomoc po politickoj ili drugoj osnovi jer svako zasluzuje pravo na pristojan zivot.
Sve si lepo napisao ali da tražiš da se ne pomaže po partijskoj liniji niti je bilo niti može biti.
Lepa ideja…al je realnost sasvim drugacija…
ALI POSTUJEM svaki dobronamerni predlogI NADAM SE DA CE NEKO KO SE PITA U NASOJ OPSTINI PROCITATI TEKST I DOBRONAMERNE KOMENTARE POPUT OVOG..
Kao prvo zadrugarstvo kao oblik organizovanja po osnovama iz EU BEZ POSTOJANJA TRZISTA tj.PRODAJE NEMA SMISLA ( one koje su bile organizovano kod nas po sovjetskom principu odavno su propale).
Zadruge gde zadrugari unose kao svoj pocetni kapital npr msine, dobijaju donacije ili kupuju na kredit zajednicki masine koju su neophodne kako za proizvodnju tako i plasman robe, nije izvodljivo, jer ni u Vojvodini to nije uspelo, a ne ovde na jugu,
Pre 15 godina bilo je osnovano nekoliko zadruga u nasoj opstini radi donacija pre svega.
Svaka zadruga mora da ima odgovorno lice tj direktora. On se tada ponasa posle par meseci kao da je vlasnik zadruge i npr kao sto se desilo u selu S…u nasoj opstini direktor poklonjenim masinama ore za pare drugim zemljoradnicima koji nisu clanovi..a clanovima zadruge po nizoj ceni..Srpska nesloga, a u drugom selu doslo je i do suda gde su se par zadrugara medjusobno tuzili ko je dobio hladnjacu..na kraju niko…
Najveci problem srpske poljoprivrede je KAKO OBEZBEDITI PRODAJU…
Ukoliko neko stvarno zeli da podstakne razvoj poljoprivrede PRVI KORAK je tzv PRINCIP UNAPRED DOGOVORENE PRODAJE.. To je predmet detaljne analize, a pre svega DOBRA VOLJA vecih privrednika i javnih institucija pre svega mislim na PLANINKU, BSS, DECJI VRTIC BOLNICE, i ostale privredne subjekte koje bi kupovale prvo od NASIH PROIZVODJACA po trzisnim cenama sve poljoprivredne proizvode pa tek posle ako nema iz drugih krajeva..
To bi zahtevalo da se vidi koje kolicine proizvoda godisnje npr krompira, kupusa, paradajza i dr. trose PLANINKA i dr gore navedeni subjekti…Onda bi se za sledecu godinu pravili dogovori ajde sa OZBILJNIM I ODGOVORNIM novoformiranim zadrugama, jer je lakse pregovarati sa 5 poljoprivrednika zadrugara nego sa 300 pojedinaca i poljoprivrednici bi znali sta da sade pocev od jeseni..
Kasnije bi taj inicijalni korak posluzilo da poljoprivrednici odrade npr brendiranje svojih proizvoda, registrovanje geografskog porekla st bi omogucilo plasman u trgovine i hotele sirom srbije.
ALI TAJ PRVI KORAK BI ZAVISIO OD DOBRE VOLJE PRE SVEGA PLANINKE..
A ako bi poljoprivreda zazivela..paralelno sa tim bi i istovremeno iso razvoj infrastrukture i skolstva…
Nazalost to je jedini put za pocetak razvoja sitnih poljopr proizvodjaca…krupniji se snalaze sami, par njih..a moze bar nekoliko stotinna gazdinstava od toga da zivi ako ima unapred obezbedjen plasman..
Ne treba zaboraviti kao drugi korak i trziste AP Kosovo i Metohije gdebi trebalo uz pomoc drzave naci nacin organizovanog plasmana proizvoda..
Prijatelju moj pre 15 godina u Blacu je bila osnovana zadruga,poljoprivrednici dali pare da bi bili akcionari ali Dinkiceva stranka pokupila ljudima pare i nikom nista,Dinkic koji je obecao ljudima 1000 evra drzavnih akcija kako bi narod glasao Tadica a ne Nikolica u drugom krugu izbora…tako je Tadic pobedio….sve moze da se proveri….i sad bi oni da vladaju….NIKAD
Dinkić ti je sada kod Vučića prvo proveri pa puši gluposti. Oni neće sigurno da se vrate sav šljam iz DOSa je u Sns zato su sve i upropastili.
Zato je Vučić po dolaskom na vlast prvo uhapsio dinkića pa onda redom one što sve živo rasprodaše i pokradoše.
NIJE BITNO.GDE JE DINKIC NEGO KAKO JE SLAGAO NAROD I POSLE TOGA VLADAO JOS SEST GODINA,CIME SU SE SLUZILI DA DOBIJU IZBORE
Haha a ovo sada ne lažu narod i vladaju. Razlika je što su oni lagali i na laž osvojili izbore a ovi danas nemaju ni izbore nego otimaju koliko im treba. I veoma je važno gde je sada Dinkić zato što i dalje učestvuje u uništavanju naroda ovaj put sa Vičićem i ekipom.
Pa video si u Zajecaru i Kosjericu da ste dobili po njuske bre Cane
Niko se u ovoj drzavi od poljoprivrede nije obogatio. Celo leto goris na suncu, cele godine radis od jutra do mraka i ne mozes sebi i porodici da priustis jedan odlazak od 7 dana u neku banju u hotelu.
Kako ko,ne slazem se sa tobom Neso
Online platforma http://www.mojestado.rs je osmišljen kao projekat koji će pomoći seoskim domaćinstvma da zadrži mlade na selu. Da dostojansteno žive od svog posteno rada. Kad god smo se obratili bilo kojoj drzavnoj instituciji, pravili su se gluvi. Projekat je osmišljen jako lepo, povezuje poljoprivrednike i kupce direktno. Daje mogucnost uslužnog tova,i kao takva pomaze pri plasmanu proizvoda i usluga na teritoriji cele Srbije.