U kategoriji Društvo, Komentar, Kuršumlija, Poslednje Vesti.

Priče iz Sagonjeva: Moj najdraži učitelj

Autor 8 jun 2020

KURŠUMLIJA- Kada je školske 1947/48. godine po prvi put otvorena škola u Sagonjevu bilo je 69 đaka u sva 4 razreda, a prvi učitelj je bio Žarko Milošević. Naredne školske godine otvoren je i tečaj za opismenjavanje pa je škola radila u dve smene sa ukupno 85 đaka od 7-25 godina. Prva moja učiteljica bila je Radmila-Rada Milošević a u selu je zvali Džumbelajka. Bila je stroga i pravedna učiteljica i svako je morao za sebe da donese u školu „šipku“ za šibanje kada to zasluži po njenoj proceni. Najviše batina „šipkom“ dobijao je Dragutun-Guta i Slobodan-Padža, a po kazni posle časova ostajalo se u „zatvor“, u ćošak pored vrata učionice. Guta je najduže „studirao“, u prvi razred je bio tri puta. Sedam puta je ponavljao pa su mu dali da završi četvrti razred jer više nije mogao da sedi u malu „skamiju“-školsku klupu, prerastao je. U selu su znali da Džumbelajka ima pištolj, bila je mlada „skojevka“, a znalo se da ima i švalera. Bio je to šofer Abaz što je u šumsku sekciju vozio kamion „FAP“ i često vozio drva i trupce iz Merćeza. Često je Džumbelajka slala nas đake-kurire da idemo do Žuča niz Tošicki potok da nešto damo ili uzmemo od šofera Abaza, a Guta je redovno bio kurir jer je bio najveći i najjači za nošenje torbi. Džumbelajka je često organizovala igranke u školi a gost je bio i šofer Abaz. Jednom prilikom je „omladinski školsku odbor“ doneo odluku da je mnogo da šofer Abaz ima učiteljicu i tortu, koja je za te prilike napravljena, pa je za vreme igranke „odvalio“ pola torte da se počaste. Zbog toga je Džumbelajka bila mnogo naljućena i uvređena. Nešto kasnije u školi se dogodila „sabotaža“ kada je Džumbelajka sa šoferom u „FAP“-u bila na „službenom putu“. Poslužitelj Duško je kao greškom naranio školske svinje belim brašnom iz đačke kuhinje. Pošto OZNA sve brzo dozna, obavešten je o tome i gradski komitet koji je učiteljicu Džumbelajku „prekomandovao“ iz Sagonjeva a na njeno mesto iz Igrišta je 1. decembra 1958. godine došao mladi učitenj Alempije-Leka Radičević. Učitelj Leka je u selu bio veoma cenjen i poštovan i đaci su ga voleli i posle više godina rada otišao je u svoje rodno selo Višeselo da radi kao učitelj do penzije. Tu i sada živi kao penzioner u svojoj devetoj deceniji života. Moj najdraži učitelj Leka je živa enciklopedija događanja u ovim našim krajevima. Često ga posetim u svom domu da mi priča šta je nekad bilo i u našoj školi i selu dok smo bili mali đaci i nismo mogli znati šta sve odrasli rade, kako se zabavljaju i čime se sve bave.

Pročitajte i...  Danas je Mala Gospojina

(Autor Radovan Radovanović, Sagonjevo)


Kratak url URL: https://toplickevesti.com/?p=482084

8 jun 2020. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

1 komentar za “Priče iz Sagonjeva: Moj najdraži učitelj”

  1. Alepije Rdicevic leka iz Visesela

Komentari su zatvoreni

Reklame

Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up