BlaceKuršumlijaPoslednje VestiProkupljeReportažaŽitorađa

Profesionalna saradnja prerasla u lepo prijateljstvo

PROKUPLJE – Prijateljstvo je osnovni pokretač ideja i smisao života. „Čovek vredi onoliko, koliko prijatelja ima“, iako deluje stereotipno, velika je istina. Kada se spoji lepo i korisno, tada se nižu uspesi. Prijateljstvo dveju učiteljica Ljiljane Sokolović i Jelene Babić je primer prosvetnim radnicima. Zato se uspesi nižu, a đaci ih obožavaju. Iako rade u različitim osnovnim školama, to ih ne sputava da prijateljstvo i izuzetna saradnja traju.

-Jelena i ja se nismo poznavale pre nego što smo započele saradnju. Na početku školske 2016/17. godine je sam imala prvake. Pojavio se jedan meni veoma zanimljiv i izazovan međunarodni projekat ,,Noć sa Andersenom“ u čast velikog pisca bajki. Trajao je nekoliko meseci. To je bio i prvi projekat u kome sam učestvovala. Sve je bilo prvo – prvi razred, prvi projekat… Bio mi je potreban neko, sa kim mogu da krenem u ovu projektnu avanturu. Podršku od roditelja učenika sam oduvek imala za sve što radim, takođe imala sam bezrezervnu podršku tadašnje direktorice Ljiljane Subotić i nekoliko koleginica. Ali, bila sam sama u realizaciji. Onda sam se setila Jelene. Par poruka je bilo dovoljno da krenemo. I evo, i dalje se sa radošću kotrljamo zajedno – počinje priču Ljiljana.

Nakon prvog projekta u kom su sarađivale, krenuli su i drugi. Upoznale su divne, predane, uspešne nastavnike, kako iz Srbije, tako i iz okruženja i šire.

-Učile smo kroz svaku aktivnost, razmenjivale isustva sa ostalim učesnicima, podržavale i pomagale jedna drugu. Jer, to je najvažnija tekovina projekta – interakcija. Sa mnogima smo  nastavljale saradnju u narednim projektima. Zajedno smo, svaka sa svojim odeljenjem, učestvovale u projektima Željane Radojičić Lukić, finalistkinje izbora za najboljeg nastavnika sveta, onda u projektima edukatora Hurama Viza, u projektima u organizaciji UN i slično. Došle smo na ideju da zajedno napravimo svoj projekat, imajući u vidu da smo stekle značajno iskustvo, kako kao realizatori projekta tako i kao polaznici mnogobrojnih seminara na ovu temu. Osim toga, kao učesnice sva tri projekta Hurama Viza dobile smo njegov besplatan seminar koji se tiče izrade projekata. To nas je svakako osnažilo, kao i mogućnost da se možemo svakome od realizatora obratiti za savet i pomoć u izradi svog projekta.

Tako je nastao naš projekat Igra. Uspešno smo ga realizovale tokom prošle godine. Bio je regionalnog karaktera.  Na osnovu postavljenih ciljeva, zadataka i ishoda dobio je odobrenje za realizaciju na platformi eTwinning, na kojoj se nalaze odobreni projekti iz Evrope. Veoma smo ponosne na taj detalj.

Na početku ove školske godine nastavile su igrom kroz projekat Igra 2 na zahtev prošlogodišnjih učesnika i na osnovu odličnih ocena koje su dobile od njih. Projekat Igra 2 se završava i u planu je i njegovo postavljanje na eTwinning platformu.

Jelena i Ljiljana članice su Asocijacije Najbolji nastavnici bivše Jugoslavije. Učestvovale su na balkanskim konferencijama u Budvi i Beogradu i predstavljale svoje škole i svoj grad.

Za predstavljanje svojih zajednički realizovanih  projekata dobile su i pohvalu za najbolje sadržajno rešenje interaktivne knjige na balkanskoj konferenciji u Beogradu.

Zajedno sa portalom Topličanka organizivale su literarni konkurs „Ja u slici i reči“ i sa zadovoljsvom uručile knjige kao nagrade u više kategorija.

-Takođe, u saradnji sa Jelenom Mitić, pokrenule smo akciju na početku školske godine „Ako imaš donesi, ako nemaš odnesi“. Prikupljeno je na desetine rančeva, pernica , potrebnog školskog pribora i svezaka za školarce kojima je bilo potrebno da spremno krenu u novu školsku godinu. Sve prikupljeno smo ravnomerno podelile na sve četiri osnovne škole u gradu i uručile im – rekla je Sokolović.

Sarađivale su i sa Dnevnim boravkom za decu i omladinu ometenu u razvoju Sunce. Dve godine, oba puta pred Novu godinu, posetile su korisnike Sunca i prenele želje svojih đaka za ozdravljenje i sreću u predstojećoj godini. Uručile su im i ovogodišnje pozdrave od svojih mališana koji su im poslali igračke, slikovnice, slatkiše i čestitke.

Dve učiteljice rado su organizovale zajedničke radionice povodom Dana evropske baštine u Narodnom muzeju Toplice i to je postala tradicija.

-Jelena i ja smo se od početka veoma lako i brzo dogovarale. Dopunjujemo jedna drugu, kada treba posavetujemo, pronalazimo rešenje zajedno. Podrška smo jedna drugoj u svemu što radimo, bilo da to ima veze sa nastavom ili ne. Veoma sam se radovala Jeleninim uspesima, ona je nosilac zvanja Najbolji edukator Srbije, plakete Učiteljskog društva Niš, nosilac Svetosavske pohvalnice Opštine Prokuplje i ima zvanje pedagoškog savetnika. Znam koliko rada, odricanja i znanja stoji iza svake nagrade koju je dobila i upravo zato se ponosim svojom koleginicom i prijateljicom. Meni posebno drago i važno priznanje je ono koje sam dobila od svoje škole u vreme kada je funkciju v.d.  direktora vršio Momo Golubović. To je nagrada za doprinos uspehu škole u svim oblastima i nagrada za intelektualnu radoznalost. Kad god imamo vremena Jelena i ja odemo na kafu. Iako se dogovorimo da nećemo o školi, opet se dotaknemo te teme. U planu uvek imamo još nešto, ideje se razrađuju, upotpunjju, uobličuju…  Razumemo jedna drugu i uvek imamo kome da se i pohvalimo, a da se to ne shvati kao hvalisanje. Naprotiv. Znamo da su uspesi dobro zasluženi i zarađeni ozbiljnim radom i predanošću. Naša profesionalna saradnja je prerasla u lepo prijateljstvo.

Najupečatljivije zajedničko putovanje je ono, u Budvi …

Kada smo stigle u Budvu trebalo je da pronađemo mesto održavanja konferencije. Znale  smo da je u Starom gradu, ali već smo kasnile i brinule se da li će Jelena stići na vreme da predstavi svoj rad. Jurile smo od hotela u kom smo bile smeštene do Starog grada sa ogromnom slikom u rukama, uokvirenom lepim starinskim ramom. Probijale smo se kroz gužvu pazeći da se uramljeni pano ne raspadne od silnog trčanja i da i nas dve stignemo u ,,jednom komadu.“  Gledaju nas brojni prolaznici, mi držimo sliku, u panici jurimo kroz grad i izvinjavamo se ljudima. Bila je zaista smešna situacija, kada se sada toga prisećamo… Srećom, stigle smo taman na vreme i sve je moglo da počne kako treba – istakla je Ljiljana Sokolović.

Učitelj je drugi roditelj deteta. Zato su uspesi međusobno povezani. Još kada se učiteljice udruže, nema tog vrha do koga se ne može stići.

 

50% LikesVS
50% Dislikes
Back to top button