U kategoriji Kultura, Kuršumlija, Poslednje Vesti.

Profesor Biljana Maksimović Manić preporučuje knjige Dostojevskog, Vladike Nikolaja i Dželetovića

Autor 9 maj 2020

KURŠUMLIJA- Reči su duhovna hrana. Ne živi čovek samo o hlebu, već o svakoj reči Božijoj. Kada čitamo, naročito u vreme iskušenja, nepoznatih do sada čovečanstvu, posebno biramo najbolje čime možemo da hranimo dušu, naglasila je  profesor srpskog jezika i književnosti u OŠ “Miloje Zakić“ u Kuršumliji,  Biljana Maksimović Manić i preporučila: „Braću Karamazove“- Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, „Misionarska pisma“ Vladike Niukolaja Velimirovića, i „Srpsko srce Johanovo“ Veselina P. Dželetovića.

Profesorka Biljana pojašnjava, kada razmišlja iz kojih knjiga je  naučila najviše o životu da bih preporučila drugima, kaže, da su to  knjige samo  nekoliko pisaca, ali i srpska epska narodna poezija. U pitanju su nekoliko stvaralaca koji su  intelektualne gromade naše i svetske književnosti: Solženjicin, Dostojevski, Vladika Nikolaj Velimirović, Njegoš, Laza Lazarević. To su pisci nadahnuti knjigama nad knjigama- Biblijom. Knjigom u kojoj su sve priče ispričane i svi motivi obrađeni, a celokupna svetska književnost je niz varijacija na te iste teme, ističe Biljana Maksimović Manić

-Sa druge strane srpsku epsku poeziju stvarali su daroviti guslari, sa malo obrazovanja, a mnogo blagodeti od mučeničkog stradanja u teškim vremenima robovanja pod Turcima. Najlepši i najmoralniji primeri ljudskog postojanja sakrili su se pesma nepismenih ili jedva pismenih seljaka guslara: Boško Jugović, majka Jevrosima, Banović Strahinja, Anželija, Stari Vujadin,  Miloš Vojinović…I danas učim od njih. I da čovek ništa drugo ne pročita, osim naših lepih epskih pesama, postaće mudar i bogat, zahvaljjujući svetlim primerima života za istinske vrednosti u njima. Naučila sam mnogo o svom narodu od Arčibalda Rajsa, velikog prijatelja Srba, iz Prvog svetskog rata. Švajcarski forezničar i profesor knjigu „Čujte Srbi“ pisao pre više od jednog veka, a kao da naš narod opisuje ovih dana. Uradio je realnu studiju o Srbima nakon Prvog svetskog rata. Ipak, izdvojiću ova tri predloga:

Pročitajte i...  Dan Srednje škole u Blacu

1) Moj prvi predlog je stvaralaštvo najpoznatijeg ruskog pisca. Uvek se vraćam Dostojevskom, značajnom pravoslavnom književniku, koji je objasnio suštinu borbe dobra i zla u svetu u knjizi „Braća Karamazovi“, u Legendi o Velikom Inkvizitoru. To je vrhunac njegovog stvaralaštva, a istine do kojih je došao u tom biseru književnosti pre 140 godina, potpuno se obistinjuje u današnje vreme pred našim očima. Lažno milosrđe Velikog inkvizitora, oličeno u svetskoj ideji socijalizma, danas globalizma, pokušava da se predstavi kao human, čovekoljubiv poredak, koji čoveka oslobađa krsta Hristovog stradanja ali mu uzima slobodu i ličnost. Nudi čoveku sve ono što je Hristos odbio i pobedio, iskušavan od đavola u pustinji 40 dana. Ovo čovekoljublje je lažno, jer istinske ljubavi nema bez ličnosti i slobode, a njih nema u svetu bez Boga.

Pročitajte i...  Sledeće nedelje stiže drugi minimalac, najkasnije 5. juna

2) Drugi predlog je knjiga koja mi je otvorila vrata i promenila život. To su „Misionarska pisma“ Svetog Vladike Niukolaja Velimirovića. Sveti naš Zlatousti, najveći Srbin posle Svetoga Save, znao je sa rečima baš kao sa najjačom silom na svetu. Mole ga njegovi Srbi da im pomaže u svakodnevnim nedoumicama, šalju mu pisma, a on iz daleke Amerike, prognan od komunista, odgovara. Iz logora Dahau, posle rata morao je da ode tamo, preko okeana. Za njega nije bilo mesta u komunističkoj Jugoslaviji. On, doktor teologije i filozofije, koga je Pašić slao u diplomatske misije, pred kim je klečao gordi Dom lordova, koji je govorio nekoliko jezika, koga su Nemci nakon okupacije 1941. Uhapsili sa patrijarhom, koji je završio u zloglasnom logoru.., on je imao strpljenja i volje da odgovori na svako pismo iz Srbije seljaku, radniku, jednoj majci, usamljenom čoveku, devojci, kovaču, mladom učitelju, jednoj gospođi, zalutalom, zabludelom rodu svome..Ali, ono što je mene očaralo u tim pismima, osim sadržine, jeste način na koji se obraća ljudima, izbor reči, stil. On odgovara tako da svakom prilagodi reč i da svako može da razume reč Božiju. Kao da ne govori  Nikolaj čovek, već kao da Gospod govori kroz njega svakom od od svojih malih, važnih ljudi. I tako je srpski Zlatousti, počeo jednog po jednog da nas vraća na sigurni put Svetog Save.

Pročitajte i...  Politikolog Nikola Dragović preporučuje knjige „Velika zabluda“, „Revizor“ i „Čiča Gorio“

3)Treća knjiga koju preporučujem je izašla iz štampe skoro pre deceniju, a čija je promocija održana  sredinom marta prošle godine, u Kuršumliji, i Prokuplju. Govorim o knjizi „Srpsko srce Johanovo“ Veselina P. Dželetovića. To je neverovatna istinita priča o stradanju Srba na Kosovu, o trgovini ljudskim organima o neslućenim putevima Božjim. Priča o otetom srpskom srcu aludira i na samo otimanje Kosova i Metohije- izjavila je profesor srpskog jezika i književnosti u OŠ“Miloje Zakić“ u Kuršumliji,  Biljana Maksimović Manić.

„Svaki trenutak života je neponovljiv. Šta god da radite, birajte za sebe najbolje. Ako birate kako da provedete slobodno vreme, čitajte. Ako čitate, duhovno uzrastajte..“, poručila  je profesorka Biljana.


Kratak url URL: https://toplickevesti.com/?p=481203

9 maj 2020. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0.

Komentari su zatvoreni

Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up