Radovan iz Sagonjeva, putuje i zapisuje

Kada sam od poslodavca dobio slobodan dan odlučih se za izlet do grada Beograda. Povoda je bio dovoljno. Do Beograda smo lepo putovali autoputem. Na ulasku u prestonicu nastade gužva na delu autoputa kroz grad. Pešaci su se brže kretali trotoarom od raskošnih limuzina. Po silasku na novom ,,vodenom“ bus peronu nekako se ,,provukosmo“ do platoa Stefana Nemanje. Veličanstven spomenik je zauzeo veliki deo gradskog placa. Čini mi se da spomenik nije postavljen u vinklu sa Nemanjinom ulicom pa Nemanja ne može da vidi fontanu na Slaviji, a okrenuo je leđa železničkoj stanici i kulama na Beogradskoj vodi. Da su mene pitali, spomenik je trebalo postaviti samo malo ulevo u pravcu ulice ka Slaviji i da se postolje može okretati da Nemanja može videti i kraljevu železničku stanicu, pa ovovremenu železničku Prokop, pa i pobednika na Kalemegdanu. Bilo bi možda pametno da Nemanja u dane kada je crveno slovo u kalendaru u ruci drži krst, a svim ostalim danima mač. Obiđosmo i Kalemegdan sa novim liftom sa savske obale. Spomenik pobednika je tu samo ulepšan i ,,osvežen“. Kroz gradsku gužvu bezbedno stigosmo do Titove kuće cveća i Jugoslavije, muzeja koji nam je ponešto sačuvao od Titovih drugova. Tu ima ponajviše praznih odaja i ponešto poklona od Titovih drugova: sablje, pištolji i sedlo-samor iz Afrike. U dvorištu malo smo se ,,družili sa Titom“, džepovi su mu prazni, nema blago, a ni dukata. Tu u Titovoj kući cveća doživeo sam rodnu diskriminaciju. Prisutni lakeji nisu mi dozvolili da sednem u Titovu radnu fotelju, a tu se ,,šepurila“ jedna mlada mama dok je njen sinčić mrzovoljno sedeo i lupao po Titovom radnom stolu. Porukom sam Titu zamerio to što je izgradnjom prvog autoputa pored svoje kuće napravio uzani put, pa se narod sada muči u saobraćajnoj gužvi. Trebao je taj put da bude duplo širi pa da jedna strana bude samo za narod koji dolazi iz provincije. Sutradan se vratih u moju malu varoš pa u rodno selo da kosim i plevim travu koja ovog proleća lepo i uspešno raste i više nikom nije potrebna, a voće i povrće je nešto ,,zakržljalo“.