Strah od zagrljaja

PROKUPLJE – Mi, Srbi, nekako smo šiban narod. Nema šta nas nije kosilo i gonilo, ali smo izlazili kao pobednici. Kada je zavladala korona, govorkalo se da nam ni ona ne može ništa. Istina je, ali nestali su zagrljaji…a zagrljaj služi da ozdraviš.

Dok drugi imaju strah od zagrljaja, ja imam onaj, da ne postanemo žrtve posle mnogih stradanja i hladan narod sa nedostatkom empatije.

Promene u osnovi ljudske duše su vidljive okom. Nekud je nestala naša hrabrost i strpljenje, prihvatanje da nekad mora da se izgubi, da bi se dobilo.

Razumem – „Nemoj da se ljubiš, još postoji virus!“

Ali ne razumem – „Nemoj da me grliš, nije ti nužda!“

Kako da se ne grlim, a šta onda da radim!?

Da te gledam sa daljine, sa visine, da se bojim i na kraju da se izgubim iz tvog vidokruga i postanem asocijalno biće sa nedostatkom empatije…

Svi mi prolazimo kroz iste bojazni. Ali činjenica je, kad postanemo neuravnoteženi, pribegavamo najlakšoj metodi – „Samo bez zagrljaja!“

A nekad si išao pravo pred noge neprijatelju! Onda da se ljudski zagrlimo. Nije valjda dotle došlo!?