U kategoriji Blace, Društvo, Kuršumlija, Poslednje Vesti, Prokuplje, Žitorađa.

Vremeplov: Kuršumličani spasili Jevreje, čuvali ih tokom celog rata

Autor 28 jun 2020

KURŠUMLIJA- Polovinom novembra 1941. u Kuršumliju je iz Beograda stigla jevrejska porodica Rahamima – Rake Rubena, foto-reportera dnevnog lista Politika. Krenuli su za Albaniju, ali tada je granica već bila zatvorena; sišli su sa voza i našli se u nepoznatom gradu. Obradovao se Raka kad je na stanici sreo svoje stare poznanike Miku “Smederevca” i Pesaha, vlasnika bioskopa Takovo. Mika “Smederevac”, svaki dan je sačekivao voz iz Beograda i pomagao izbeglim Jevrejima da se smeste. Raka im je ispričao da u vagonima nije bilo svetla, putovalo se noću, i kad je jednog momenta kresnuo šibicu ugledao je mnoga poznata lica. Toliko se iznenadio da je uzviknuo: “Pa ljudi, ovaj vagon je pun Jevreja”. Kada su čuli od Rake da je voz pun Jevreja, predložili su da se Raka sa suprugom Florom i kćerkama Rahelom i Bojanom, i ostalim putnicima, smeste u hotel Evropa, koji držao Živorad – Žika Arsenijević.

Raša Nikolić

Photo: Pravednici među narodima- Srbija

Polovinom novembra 1941. u Kuršumliju je iz Beograda stigla jevrejska porodica Rahamima – Rake Rubena, foto-reportera dnevnog lista Politika. Krenuli su za Albaniju, ali tada je granica već bila zatvorena; sišli su sa voza i našli se u nepoznatom gradu. Obradovao se Raka kad je na stanici sreo svoje stare poznanike Miku “Smederevca” i Pesaha, vlasnika bioskopa Takovo. Mika “Smederevac”, svaki dan je sačekivao voz iz Beograda i pomagao izbeglim Jevrejima da se smeste. Raka im je ispričao da u vagonima nije bilo svetla, putovalo se noću, i kad je jednog momenta kresnuo šibicu ugledao je mnoga poznata lica. Toliko se iznenadio da je uzviknuo: “Pa ljudi, ovaj vagon je pun Jevreja”. Kada su čuli od Rake da je voz pun Jevreja, predložili su da se Raka sa suprugom Florom i kćerkama Rahelom i Bojanom, i ostalim putnicima, smeste u hotel Evropa, koji držao Živorad – Žika Arsenijević.

Kuršumlija je bila pod bugarskom okupacijom i u to vreme je, za Jevreje, tamo još uvek bilo bezbednije nego u Beogradu. Svaka porodica imala je svoju potresnu priču o stradanju Jevreja koje je počelo odmah posle nemačke okupacije Beograda. Jevreji muškarci odvođeni su na prinudni rad, a iz logora, gde su bili smešteni, odvođeni su na streljanje ili, ne retko, smrt su nalazili pod vešalima.

Tako je porodica Ruben stigla do Kuršumlije i smestila se u hotel Evropa. Ali, već krajem 1941. i početkom 1942. godine, u okolini Kuršumlije vodile su se teške borbe između partizana i četnika. Nemci su krenuli u pomoć četnicima koji su gubili vlast. Zbog nemačke kaznene ekspedicije, iako je Kuršumlija bila pod bugarskom okupacijom, Jevreji iz hotela Evropa morali su brzo da nađu novo prebivalište. Počelo je povlačenje prema Kopaoniku. Razbacana sela na planini obećavala su koliko toliko veću sigurnost.

Pročitajte i...  Kuršumlija: Ograničeno radno vreme ugostiteljskih i trgovinskih objekata

U Kuršumliji, rodom iz sela Konjuva, nalazio se i Raša Nikolić. Raša je pre rata radio u Beogradu kod jednog Jevrejina u Narodnom bazaru na Terazija-ma, bio je lepo primljen i sada je bio spreman da uzvrati, da pomogne ugroženim Jevrejima. Porodica Ruben je u to vreme već napustila hotel Evropu i smestila se u jednu sobu, u krovinjari u blizini stočne pijace. U vazduhu se osećala opasnost od predstojećeg progona Jevreja koji su našli utočište u Kuršumliji. Raša je povezao celu grupu Jevreja sa Predragom Vasićem iz sela Dankoviće. Počela je trka sa vremenom. Pre nego što su bilo šta mogli da preduzmu, tridesetsedam Jevreja, među kojima su bili i Rubenovi, bilo je uhapšeno; za isti dan naručen je vagon kojim je trebalo prebaciti Jevreje u logor Crveni krst u Nišu. Predrag Vasić je organizovao grupu da oslobode uhapšene Jevreje. Moralo je da se radi brzo, jer je u narednih osam sati trebalo da krene transport za Niš. Odlučili su da ubiju čuvara, iako su se plašili da će prilikom pucnjave stradati i neko od uhapšenih. Na sreću, bio je već mrak, i čuvar je otišao na večeru. Razvalili su vrata, a jedan od spasilaca je povikao:

– Ustajte Jevreji, došao je Mojsije da vas vodi u Svetu zemlju!

Od sve muke spašeni su se nasmejali. Predrag je celu grupu odveo u svoju kuću u selo Dankoviće. Iako je bio iz bogate srpske porodice, njegovi su imali veliku kuću, toliko ljudi jedva se smestilo po sobama, hodnicima, čak se spavalo i u ostavi. Mesec dana su se Jevreji hranili o Predragovom trošku. Iako se živelo u velikoj zajednici, ipak nisu svi Jevreji koji su bili kod Predraga Vasića znali da je on sledećih dana prihvatio još oko šezdesetak Jevreja iz Beograda.

Predrag Vasić sa suprugom

Photo: Pravednici među narodima- Srbija

Naime, dr Pijade je počeo iz Beograda da šalje Jevreje na njegovu adresu, ali pristigli Jevreji nisu hteli da se zadržavaju u selima na Kopaoniku; po svaku cenu želeli su da stignu do Albanije. Veze su bile prekinute i Predragu je trebalo nekoliko dana da uspostavi novu. Dok je tražio poverljive Albance, pristigle Jevreje je smestio po okolnim selima. Na kraju je našao dva Albanca iz okoline Podujeva, koji su se prihvatili zadatka. U grupicama, ili jednog po jednog, za nekoliko dana svi Jevreji su putevima znanim samo Podujevčanima prebačeni u Albaniju.

Čuvao je Predrag “svoje” Jevreje, ali krenula je nova nemačka ekspedicija. Dankovići selo su samo četiri kilometra daleko od Kuršumlije i grupa je morala da se rasturi i hitno krene dalje na planinu Kopaonik. Svako je izabrao svoj put, a Rubenovi su se uz pomoć Raše Nikolića našli u Preskoćama, zaseoku sela Konjuva.

Pročitajte i...  Saniraju se štete od poplava, učestvuje Vojska Srbije

Iznajmili su kod pijace kuću Ljube Nikolića i tu ostali do jeseni 1942. godine. Tada su Nemci ponovo krenuli u potragu za Jevrejima i komunistima, a Rubenovi su krenuli dalje, prema selima u opštini Blace. Nekoliko meseci su menjali prebivalište dok se nisu ponovo vratili u Preskoće. Raka Ruben nije pripadao bogatim Jevrejima, ali je sa sobom poneo foto opremu. Slikao je ljude za lična dokumenta, lažna i prava, sahrane i svadbe i svaku sliku naplaćivao šajkačom žita. Ali, pone-stajao mu je foto materijal. Flora, odavno preobučena u seljačku nošnju, odlazila je u Beograd, kod Rakinih kolega iz Politike i molila za pomoć.

Čika Diša Stevanović sa sinom Miretom i snajom Vidom, zatim Jure Isakov i drugi saradnici Politike, nesebično su pomagali preživljavanje porodice njihovog kolege Rake Rubena. Dok se spremao foto materijal za Raku, Flora je bila u stanu Stanke i dr Đorđa Marinkovića. Izgleda da je šofer iz Politike prepoznao Floru i prijavio policiji. Počela je velika potraga za Florom. Stankina drugarica koja je radila na železničkoj stanici javila je Stanki da je cela stanica oblepljena Florinim slikama. Flora je morala brzo da napusti i Stankin stan i Beograd. Otišle su na Topčidersku železničku stanicu i Flora je bezbedno otputovala u Kuršumliju.

Ipak, gestapovci su se ubrzo pojavili u Stankinom stanu. Stanka je tvrdila da kod nje nikad nije bila nikakva Jevrejka, ali su je ipak odveli na saslušanje. U stanu nisu nađeni nikakvi tragovi koji bi upućivali da je tu boravila Flora, a Stanku su tek posle dugotrajnog, teškog mučenja pustili kući.

U leto 1943. godine, 7. jula, bugarska policija je uhapsila Floru i njene dve kćerke. Dva Žikina prijatelja požurila su u hotel Evropa i obavestila Žiku o proteklim događajima. Kada su došli bugarski žandarmi Raka nije bio kod kuće, a Flora je sa kćerkama završila u bugarskom zatvoru. Bugarski oficiri, Dičev i Bakalov, svakog jutra su svraćali u Žikinu kafanu. Žika i njegova žena Živka, koja se vremenom sprijateljila sa Florom, tražili su načina kako da izvuku Floru i decu iz zatvora. Konačno je Žika otišao do Dičeva i rekao:

– A, bre, Dičev, tija ljudi što si ih doterao…

– Znam, – prekinuo ga je Dičev, – ti ih čuvaš.

– Mi Srbi imamo staru izreku, – rekao je Žika, – dobro čini, dobro ti se vraća, čini zlo, zlo će ti se vratiti.

Dičev i Žika su zajedno otišli u zatvor. Dičev je otvorio vrata i rekao:

– Ajde, gubite se da vas moje oči više ne vide.

Flora se sa decom vratila u Preskoče. Posle tog događaja Rubenovi su shvatili da više nisu sigurni u Preskočama. Ponovo su krenuli prema opštini Blace i 14. oktobra 1943. zaustavili se u selu Grgure. U kuću ih je primio Sava Bradić. U kući je živelo petnaest duša: Savina supruga Jovana, devetoro dece i starci. Porodica Ruben je dobila jedan krevet i svi četvoro su spavali zajedno, ali pod čika Savinim okriljem bili su sigurni. Čika Sava je bio vrstan tesar i napravio je od dasaka savršenu mračnu komoru.

Pročitajte i...  Radovi na kuli i bedemima utvrđenja na Hisaru u Prokuplju teku po planu

Raka je na kutiju montirao objektiv od foto aparata i na prozoru je preko dana, na jakom suncu, eksponirao papir, da bi uveče, kada svi legnu, razvijao slike. Za to je bilo potrebno puno čiste vode i deca su preko dana odlazila po nekoliko kilometara od kuće da sa izvora donesu čistu vodu.

Početkom 1944. godine četnici su u potrazi za Jevrejima i komunistima stigli u blizinu Grgura. Raka je odlučio da krenu dalje, ali je čika Sava stao pred njega i rekao:

– Rako, vi nikud ne idete, u ovoj kući ste sigurni, prvo će morati da ubiju mene i moje devetoro dece, pa onda vas.

Četnici su stigli i do čika Savine kuće, znali su da se tu kriju neki ljudi, iako ih iz sela niko nije izdao. Tvrdili su da su to partizanski simpatizeri i tražili su od čika Save da im kaže gde se nalaze, da ih preda, kako bi ih oni poveli sa sobom.

– To možete samo preko mene mrtvog, – rekao je čika Sava. – Ovo je jedna poštena porodica koju smo mi primili kao rod rođeni i spremni smo da ih po svaku cenu zaštitimo, od svakog, pa i od vas.

Čika Sava nije znao da su ranije Bojana i Rahela od padobranskog platna šile rublje za Drinku Pavlović, narodnog heroja, koja je 1943. posle teškog mučenja u zatvoru na Banjici, odvedena u Jajince i streljana. Kad je na Kopaoniku u proleće 1944. godine počela nova nemačka potraga za komunistima i Jevrejima, čika Sava ih je prebacio kod svog kuma u zaseok Muadžere. Tamo su Rubenovi bili mesec dana i vratili se u Grgure. Kod čika Save su Rubenovi dočekali kraj rata. Veliko prijateljstvo koje se razvilo za vreme rata krunisano je u oslobođenom Beogradu, kada su se prijatelji okumili. Čika Sava je bio kum na Bojaninom venčanju, a Flora na Milanovom i njegovog mlađeg brata Tomislava. Flora je bila kuma i Milanovoj kćerki, kojoj je dala ime Olga, u spomen na sestru koja je streljana na Bubnju u Nišu.

(Predrag Vasić, Jovana i Sava Bradić proglašeni su 1994. godine za Pravednike među narodima. Raša Nikolić proglašen je 1995. godine za Pravednika među narodima. Stanka i Đorđe Marinković proglašeni su 1996. godine za Pravednike među narodima.)

(zvor XXZ magazin)


Kratak url URL: https://toplickevesti.com/?p=483199

28 jun 2020. Komentari na vestima starijim od 7 dana su zatvoreni RSS 2.0. Vi možete ostaviti vaš komentar

1 komentar za “Vremeplov: Kuršumličani spasili Jevreje, čuvali ih tokom celog rata”

  1. Dusan

    Boravili su i u kući Svetislava Đorđevića u Preskoči !!

Napiši komentar

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo posetioce Toplicke Vesti online portala da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Topličke Vesti online portala ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između posetioca ovog portala. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Topličkih Vesti online portala. Redakciji Topličkih Vesti se možete obratiti na: komentar@toplickevesti.com.


Potvrdite da niste računar *

Reklame

Maintained by OZ.I.T.Solutions
Scroll Up