Danas je 8. mart, Međunarodni dan žena

KURŠUMLIJA- Danas se obeležava 8. mart, koji  je nastao kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena. Danas je izvornost uglavnom zamenjena u „darivanje cveta”, bez  ukazivanja na teške uslove u kojima žene rade, koje su bez posla, rade na crno ili trpe nasilje.

    Centar Kuršumlije i danas je ispunjen prelepim cvećem od svežeg, baštenskog, saksijsko,g do ikebana, suvenira, servisa, staklenih posuda, vaza, parfema, odevnih predmeta, prekrivača…  Žene su i danas pokazale koliko su kreativne izrađujući unikatne aranžmane od cveća, kako bi sugrađanke obradavale na poseban način za svoj dan.  Cena cveća je od 20 dinara do preko 1 000 dinara ikebane. Zajednički stav onih koji danas prodaju cveće ili oni koji kupujuju: Svako od nas može da pokloni lepu reč, a uz lepu reč najlepše ide cveće, zatim neka dobra knjiga koja nas učim lepom i dobroti,  ili neki drugi poklon. Ponuda je raznovrsna i sve zavisi koliko želimo da se potrudimo i budemo posebni pri darivanju. Svi su poželeli dragim damama srećan 8. mart i svaki drugi dan u godini.

     Žene danas dobijaju cveće a  žene zaposlene u tekstilnoj industriji 8. marta 1857.  demonstrirale su ulicama Njujorka protiv loših uslova rada i niskih plata. demonstracije je ugušila policija. Dva meseca kasnije, one su osnovale sindikat. Godine 1908., 15.000 žena protestvovalo je u Njujorku tražeći kraće radno vreme, veće plate i pravo glasa. Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u SAD-u,  nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička partija Amerike

     Dan žena ustanovljen je kada je održana prva međunarodna ženska konferencija u Kopenhagenu pod Socijalističkom  internacionalom. Već sledeće 1911. godine, Međunarodni dan žena obeležilo je više od milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, praćeno demonstracijama a  8. marta 1913. održane su demonstracije protiv rata.  UN proglasile su 1975. godinu Međunarodnom godinom žene, kada je službeno počelo i obeležavanje Dan žena

    Novi Zeland je prva država koja je ženama dala pravo glasa već 1893. godine. Dok  je Švedska prva zemlja u kojoj je u periodu između 1718. i 1771. godine postojalo uslovno pravo glasa za žene koje su bile članice esnafa i plaćale porez. Švajcarska je jedna skoro od poslednjih evropskih zemalja koja je ženama dala pravo glasa , 1971. a  Lihtenštajn 1984. Dok, 1990. godine švajcarski Savezni vrhovni sud primorao je kanton Apencel Ineroden da ženama da pravo glasa. Jugoslavija je je to učinila 1945. godine zajedno sa Italijom, Francuskom, Japanom …

Danas u još nekim  autoritarnim državama žene još uvek nemaju pravo glasa.

         Inače, Nemica Klara Cetkin, 1857—1933.,  borila se za prava žena od 1889. godine, i organizovala je Prvo Međunarodno obeležavanje, 8. marta 1911.godine.

       Takođe borac za prava bila je Roza Luksenburg, rođena u Zamošću, 5. marta 1871, a ubijena u  Berlinu, 15, januara 1919. Studirala je na Ciruškom univerzitetu, osnovala je novine Crvena zastava. Na Drugom međunarodnom kongresu u Štutgartu je predložila rezoluciju koja je tražila ujedinjenje svih evropskih radničkih partija u pokušaju da se zaustavi rat. Organizovala je demonstracije pozivajući na savest i odbijanje vojne službe, i izvršavanje naređenja.

    Njean najpoznatija parola je: „Sloboda je uvek sloboda za disidente- „Sloboda je uvek i isključivo sloboda za onoga koji misli drugačije“.